[:rs]Svetski dan srca – 29. septembar 2020. godine „Svim srcem za zdravo srce ” [:sr]Светски дан срца – 29. септембар 2020. године „Свим срцем за здраво срце ” [:]
[:rs]Svetski dan srca je ustanovlјen 2000. godine, sa cilјem da informiše lјude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona lјudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika.
NAJVAŽNIJI FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA
Većina kardiovaskularnih bolesti (KVB) je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu.
Promenjivi faktori rizika (faktori rizika na koje možemo da utičemo)
- Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je viši od 130 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak viši od 80 mm Hg.
- Upotreba duvana
Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih obolјenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača.
- Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest
Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi veće od 5,8 mmol/L.
- Fizička neaktivnost
Osoba je nedovolјno fizički aktivna kada manje od pet puta nedelјno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedelјno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta.
- Nepravilna ishrana
Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovolјan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželјne telesne mase, poželјnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.
- Nivo holesterola/lipida u krvi
Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih obolјenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih obolјenja.
- Prekomerna uhranjenost i gojaznost
Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija.
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenlјivi faktori rizika)
Pored promenlјivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlјe.
- Godine starosti
KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu.
- Pol
Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa miškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.
- Bolesti u porodici
Porodična istorija kardiovaskularnih obolјenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.
ŠTA MOŽETE DA URADITE ZA SEBE?
- Prestanite da pušite!
- Budite fizički aktivni!
- Neka pravilna ishrana bude sastavni deo vašeg života!
- Posetite izabranog lekara!
[:sr]Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика.
НАЈВАЖНИЈИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК БОЛЕСТИ СРЦА И КРВНИХ СУДОВА
Већина кардиоваскуларних болести (КВБ) је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу.
Промењиви фактори ризика (фактори ризика на које можемо да утичемо)
- Хипертензија (повишен крвни притисак)
Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је виши од 130 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак виши од 80 мм Хг.
- Употреба дувана
Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача.
- Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест
Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви веће од 5,8 ммол/Л.
- Физичка неактивност
Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута.
- Неправилна исхрана
Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. Учестало конзумирање високо-енергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.
- Ниво холестерола/липида у крви
Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.
- Прекомерна ухрањеност и гојазност
Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија.
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)
Поред променљивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.
- Године старости
КВБ постаје све чешћа појава у старијем животном добу.
- Пол
Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ се изједначава са мишкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.
- Болести у породици
Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.
ШТА МОЖЕТЕ ДА УРАДИТЕ ЗА СЕБЕ?
- Престаните да пушите!
- Будите физички активни!
- Нека правилна исхрана буде саставни део вашег живота!
- Посетите изабраног лекара!
[:]