[:rs]SEĆANJE NA ŽRTVE BOMBARDOVANJA 16.4.1944. godine[:sr]СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ БОМБАРДОВАЊА 16.4.1944. godine[:]
[:rs]U znak poštovanja i sećanja na majke i bebe koje su poginule 16. aprila 1944. godine, u ponedeljak, 16. aprila 2018. godine u 11h kolektiv ZZZZ Studenata Beograd i zvaničnici Grada Beograda položili su venac na spomen ploču žrtvama savezničkog bombardovanja, ispred ulaza zgrade, u Krunskoj ulici broj 57.
Briga o zdravlju studenata beogradskih univerziteta poverena je Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd, ustanovi koja pod različitim nazivima postoji još od 1922. godine. Prioritet ove ustanove je planiranje, organizovanje i realizacija preventivnih aktivnosti i programa za mlade čiji su osnovni ciljevi očuvanje i unapređenje zdravlja studentske populacije, a zatim rano otkrivanje i efikasno lečenje studenata, uključujući i stacionarno lečenje. U tom smislu, Zavod ima dve celine: Polikliniku i Stacionar.
Poliklinički deo ZZZZ Studenata smešten je u elegantnoj zgradi na uglu ulica Krunske i Braće Nedić koja je sazidana 1923/24. godine sa namerom tadašnjih vlasnika da to bude najveći i najsavremeniji privatni institut za lečenje bolesnika na Balkanu. Od tog vremena pa do danas u njoj su neprekidno bile stacionirane različite zdravstvene ustanove, a poslednjih šezdesetak godina Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Ova prelepa zgrada doživela je sudbinu sličnu kao i mnogi objekti u Beogradu koji su tokom bombardovanja 1941. i 1944. godine bili potpuno ili delimično uništeni.
Zapisi iz tog vremena svedoče o tragediji koja se dogodila 16. Aprila 1944. godine, kada se Beograd pripremao da obeleži najveći hrišćanski praznik – Uskrs: „Većina stanovnika bila je tada u crkvama ili se spremala za svečani praznični ručak. U 11,30h u polučasovnom bombardovanju eskadrile sa preko 600 velikih četvoromotornih bombardera, Beograd je zasut „kišom tepih bombi“ (međusobno povezane bombe) koje su izazvale ogromna razaranja grada. Samo pola sata kasnije, u drugom talasu, sve se ponovilo. Zvanično je saošteno da su „saveznici gađali nemačke vojne objekte“ ali tadašnji zapisi i štampa preneli su da su „pogđeni hramovi čovečnosti i milosrđa“: porodilišta, dečja skloništa, bolnice, radnički stanovi, domovi sa porodicama okupljenim u svečanom raspoloženju oko domaće trpeze, slaveći Hristovo Vaskrsenje. Beograd je bio u ruševinama, a u zgradi na uglu Krunske i Braće Nedić, koja je tada bila veliko gradsko porodilište poginule su 22 mlade majke porodilje, 22 tek rođene bebe, troje medicinskih radnika i desetine mladih očeva i bliskih rođaka koji su trenutno bili u poseti“.
Uprkos stravičnom razaranju i uništenju mladih života u prošlosti, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka zgrada je obnovljena, a devedesetih je dobila potpuno isti izgled kao kada je bila sazidana. Danas sa puno snage i truda, kao simbol napretka i prosperiteta, u ovoj zgradi radi blizu 180 medicinskih i drugih radnika Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Oni brinu o zdravlju 120.000 akademaca koji studiraju na beogradskim univerzitetima i zbog toga nose posebnu odgovornost jer brinu o zdravlju onih koji predstavljaju najveće blago i budućnost svake zemlje.
[:sr]У знак поштовања и сећања на мајке и бебе које су погинуле 16. априла 1944. године, у понедељак, 16. априла 2018. године у 11 часова колектив ЗЗЗЗ Студената Београд и званичници Града Београда положили су венац на спомен плочу жртвама савезничког бомбардовања, испред улаза зграде, у Крунској улици број 57.
Брига о здрављу студената београдских универзитета поверена је Заводу за здравствену заштиту студената Београд, установи која под различитим називима постоји још од 1922. године. Приоритет ове установе је планирање, организовање и реализација превентивних активности и програма за младе чији су основни циљеви очување и унапређење здравља студентске популације, а затим рано откривање и ефикасно лечење студената, укључујући и стационарно лечење. У том смислу, Завод има две целине: Поликлинику и Стационар.
Поликлинички део ЗЗЗЗ Студената смештен је у елегантној згради на углу улица Крунске и Браће Недић која је сазидана 1923/24. године са намером тадашњих власника да то буде највећи и најсавременији приватни институт за лечење болесника на Балкану. Од тог времена па до данас у њој су непрекидно биле стациониране различите здравствене установе, а последњих шездесетак година Завод за здравствену заштиту студената Београд. Ова прелепа зграда доживела је судбину сличну као и многи објекти у Београду који су током бомбардовања 1941. и 1944. године били потпуно или делимично уништени.
Записи из тог времена сведоче о трагедији која се догодила 16. Априла 1944. године, када се Београд припремао да обележи највећи хришћански празник – Ускрс: „Већина становника била је тада у црквама или се спремала за свечани празнични ручак. У 11,30 часова у получасовном бомбардовању ескадриле са преко 600 великих четворомоторних бомбардера, Београд је засут „кишом тепих бомби“ (међусобно повезане бомбе) које су изазвале огромна разарања града. Само пола сата касније, у другом таласу, све се поновило. Званично је саоштено да су „савезници гађали немачке војне објекте“ али тадашњи записи и штампа пренели су да су „погђени храмови човечности и милосрђа“: породилишта, дечја склоништа, болнице, раднички станови, домови са породицама окупљеним у свечаном расположењу око домаће трпезе, славећи Христово Васкрсење. Београд је био у рушевинама, а у згради на углу Крунске и Браће Недић, која је тада била велико градско породилиште погинуле су 22 младе мајке породиље, 22 тек рођене бебе, троје медицинских радника и десетине младих очева и блиских рођака који су тренутно били у посети“.
Упркос стравичном разарању и уништењу младих живота у прошлости, педесетих и шездесетих година прошлог века зграда је обновљена, а деведесетих је добила потпуно исти изглед као када је била сазидана. Данас са пуно снаге и труда, као симбол напретка и просперитета, у овој згради ради близу 180 медицинских и других радника Завода за здравствену заштиту студената Београд. Они брину о здрављу 120.000 академаца који студирају на београдским универзитетима и због тога носе посебну одговорност јер брину о здрављу оних који представљају највеће благо и будућност сваке земље.


