[:rs]31. maj 2022 – Svetski dan bez duvana[:sr]31. мај 2022 – Светски дан без дувана[:]

[:rs]

Pretnja po zdravlјe cele planete

Na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Svetski dan bez duvana obeležava se tradicionalno, svakog 31. maja. Ovogodišnja globalna kampanja realizuje se pod sloganom: „Duvan truje našu planetu“.  Cilј kampanje je da podigne svest najšire javnosti da štetni efekti masovne proizvodnje i upotrebe duvana prevazilaze uticaj na zdravlјe pojedinca, odnosno da se intenzivno šire na sve komponente životne sredine.

Taj negativni uticaj proističe iz svake od faza  – od uzgoja duvana kao polјoprivredne kulture i procesa njegove industrijske obrade, preko  distribucije sve do efekata otpadnih produkata masovno korišćenih  duvanskih proizvoda. Poseban aspekt koji se naglašava u ovogodišnjoj kampanji odnosi se na rasvetlјavanje nastojanja duvanske industrije da svoju negativnu reputaciju „opere“ razvojem novih tehnoloških rešenja i programa društvene odgovornosti, koje prate izuzetno razrađene marketinške strategije čiji je cilј da sve to predstave kao  nastojanje duvanske industrije za unapređenjem životne sredine i zdravlјa lјudi.

A  da li je zaista tako?

Duvan je veliki eksploatator prirodnih resursa naše planete.

Čak oko 3,5 miliona hektara zemlјišta svake godine se uništava usled uzgoja duvana. Osvajanje zemlјišta za potrebe uzgoja ove bilјke često se vrši na račun uniištenja šuma, naročito u zemlјama u razvoju. Takav vid degradacije zemlјišta dovodi do toga da se kasnije na njemu teško mogu gajiti bilo koje druge korisne polјoprivredne kulture.

Poražava i podatak da se godišnje za potrebe proizvodnje cigareta poseče 600 miliona stabala i utroši  22 milijarde litara vode.

A kako se prirodi vraća ono što je od nje uzeto?

Sa godišnjom proizvodnjom od čak 84 miliona tona uglјen –dioksida, duvanska industrija daje nesumnjivi doprinos stvaranju staklene bašte, te tako direktno saučestvuje u klimatskim promenama, smanjenju klimatske otpornosti i devastaciji čitavih ekosistema.

Hemikalije koje se oslobađaju u procesima uzgoja, proizvodnje i upotrebe duvana su toksične – one zagađuju naš vazduh, vodu i zelјište, naše plaže i ulice, dok nezaobilazni pikavci, mikroplastične mase i sve veće količine otpada koji potiče od novih elektronskih duvanskih proizvoda bukvalno zatrpavaju našu planetu. A to je samo deo paketa štete…

Posebno treba imati u vidu da je čak oko 90% globalne proizvodnje duvana koncentrisano u zemlјama u razvoju, što dodatno doprinosi nejednakom uticaju koji duvan ima na različite delove naše planete i na različite socioekonomske grupe stanovništva. Naime, česta je pojava da se u zemlјama sa niskim i srednjim prihodima, polјoprivrednici opredelјuju za uzgoj duvana kao bilјke koja im donosi brzu zaradu. Posebno zabrinjava činjenica da same države pribegavaju stimulaciji polјoprivrednih proizvođača na takvu odluku, tako što im obezbeđuju visoke državne subvencije, a sve pod izgovorom da razvoj duvanske industrije značajno doprinosi ekonomskom prosperitetu. Niko, pritom, ne pominje drugu stranu te medalјe koja dugoročno zasenjuje sjaj brze zarade – nesigurno tržište ostalih polјoprivrednih kultura, odnosno hrane, umesto finansijske dobiti – česte dugove u koje upadaju proizvođači, rastuću bolest i siromaštvo. Na sve to, tu je i gotovo nepovratna šteta naneta životnoj sredini, koja po pravilu najviše opterećuje upravo one zemlјe koje imaju najmanji kapacitet da se sa tim bore, dok od celog procesa profitiraju jedino multinacionalni duvanski giganti, sa sedištem u najrazvijenijim delovima sveta. Na ovaj način, duvanska industrija uspešno produblјuje ambis globalne nejednakosti.

Poslednjih godina, duvanska industrija je sve više posvećena tome da zamaskira ogroman štetan uticaj koji ima na životnu sredinu, za šta se koristi engleski  termin “greenwash” (ekomanipulacija). To se u praksi sprovodi kroz objavlјivanje naručenih studija uticaja i osnivanjem  fondacija koje finansiraju projekte društvene odgovornosti. Efekat „dimne zavese“ koja se na taj način kreira uspešan je zahvalјujući nedostatku podataka iz nezavisnih istraživanja, kao i zahvalјujući prostoru za delovanje koje ostavlјa neujednačena i nedovolјno snažna zakonska regulativa u oblasti kontrole duvana, naročito u pojedinim delovima sveta.

Ovogodišnja kampanja koja prati Svetski dan bez duvana obraća se pojedincima,  zajednicama, ali i vladama zemalјa i donosiocima odluka da unaprede regulative koje će proizvođače duvana naterati da svoju delatnost obavlјaju sa višim stepenom svesti i odgovornosti prema ekološkim, ali i ekonomskim posledicama koje njihova delatnost proizvodi. Neophodno je da se u dugoročne strategije i politike zemalјa unese pomoć proizvođačima duvana da se prebace na druge polјoprivredne kulture, koje su održive i dugoročno korisne.

Smanjenje konzumiranja duvana, sa ličnog, kolektivnog, ali i globalnog aspekta, mora se identifikovati kao klјučan korak za dostizanje svih Cilјeva održivog razvoja 2030, ne samo onih koji se odnose direktno na zdravlјe.

Imajte na umu – sa svakom popušenom cigaretom, izgori i delić već oskudnih prirodnih resursa kojima raspolažemo.  Onih od kojih direktno zavisi i naše postojanje na ovoj planeti…

[:sr]

Претња по здравље целе планете

На иницијативу Светске здравствене организације (СЗО), Светски дан без дувана обележава се традиционално, сваког 31. маја. Овогодишња глобална кампања реализује се под слоганом: „Дуван трује нашу планету“.  Циљ кампање је да подигне свест најшире јавности да штетни ефекти масовне производње и употребе дувана превазилазе утицај на здравље појединца, односно да се интензивно шире на све компоненте животне средине.

Тај негативни утицај проистиче из сваке од фаза  – од узгоја дувана као пољопривредне културе и процеса његове индустријске обраде, преко  дистрибуције све до ефеката отпадних продуката масовно коришћених  дуванских производа. Посебан аспект који се наглашава у овогодишњој кампањи односи се на расветљавање настојања дуванске индустрије да своју негативну репутацију „опере“ развојем нових технолошких решења и програма друштвене одговорности, које прате изузетно разрађене маркетиншке стратегије чији је циљ да све то представе као  настојање дуванске индустрије за унапређењем животне средине и здравља људи.

А  да ли је заиста тако?

Дуван је велики експлоататор природних ресурса наше планете.

Чак око 3,5 милиона хектара земљишта сваке године се уништава услед узгоја дувана. Освајање земљишта за потребе узгоја ове биљке често се врши на рачун унииштења шума, нарочито у земљама у развоју. Такав вид деградације земљишта доводи до тога да се касније на њему тешко могу гајити било које друге корисне пољопривредне културе.

Поражава и податак да се годишње за потребе производње цигарета посече 600 милиона стабала и утроши  22 милијарде литара воде.

А како се природи враћа оно што је од ње узето?

Са годишњом производњом од чак 84 милиона тона угљен –диоксида, дуванска индустрија даје несумњиви допринос стварању стаклене баште, те тако директно саучествује у климатским променама, смањењу климатске отпорности и девастацији читавих екосистема.

Хемикалије које се ослобађају у процесима узгоја, производње и употребе дувана су токсичне – оне загађују наш ваздух, воду и зељиште, наше плаже и улице, док незаобилазни пикавци, микропластичне масе и све веће количине отпада који потиче од нових електронских дуванских производа буквално затрпавају нашу планету. А то је само део пакета штете…

Посебно треба имати у виду да је чак око 90% глобалне производње дувана концентрисано у земљама у развоју, што додатно доприноси неједнаком утицају који дуван има на различите делове наше планете и на различите социоекономске групе становништва. Наиме, честа је појава да се у земљама са ниским и средњим приходима, пољопривредници опредељују за узгој дувана као биљке која им доноси брзу зараду. Посебно забрињава чињеница да саме државе прибегавају стимулацији пољопривредних произвођача на такву одлуку, тако што им обезбеђују високе државне субвенције, а све под изговором да развој дуванске индустрије значајно доприноси економском просперитету. Нико, притом, не помиње другу страну те медаље која дугорочно засењује сјај брзе зараде – несигурно тржиште осталих пољопривредних култура, односно хране, уместо финансијске добити – честе дугове у које упадају произвођачи, растућу болест и сиромаштво. На све то, ту је и готово неповратна штета нанета животној средини, која по правилу највише оптерећује управо оне земље које имају најмањи капацитет да се са тим боре, док од целог процеса профитирају једино мултинационални дувански гиганти, са седиштем у најразвијенијим деловима света. На овај начин, дуванска индустрија успешно продубљује амбис глобалне неједнакости.

Последњих година, дуванска индустрија је све више посвећена томе да замаскира огроман штетан утицај који има на животну средину, за шта се користи енглески  термин “greenwash” (екоманипулација). То се у пракси спроводи кроз објављивање наручених студија утицаја и оснивањем  фондација које финансирају пројекте друштвене одговорности. Ефекат „димне завесе“ која се на тај начин креира успешан је захваљујући недостатку података из независних истраживања, као и захваљујући простору за деловање које оставља неуједначена и недовољно снажна законска регулатива у области контроле дувана, нарочито у појединим деловима света.

Овогодишња кампања која прати Светски дан без дувана обраћа се појединцима,  заједницама, али и владама земаља и доносиоцима одлука да унапреде регулативе које ће произвођаче дувана натерати да своју делатност обављају са вишим степеном свести и одговорности према еколошким, али и економским последицама које њихова делатност производи. Неопходно је да се у дугорочне стратегије и политике земаља унесе помоћ произвођачима дувана да се пребаце на друге пољопривредне културе, које су одрживе и дугорочно корисне.

Смањење конзумирања дувана, са личног, колективног, али и глобалног аспекта, мора се идентификовати као кључан корак за достизање свих Циљева одрживог развоја 2030, не само оних који се односе директно на здравље.

Имајте на уму – са сваком попушеном цигаретом, изгори и делић већ оскудних природних ресурса којима располажемо.  Оних од којих директно зависи и наше постојање на овој планети…

Претња по здравље целе планете

На иницијативу Светске здравствене организације (СЗО), Светски дан без дувана обележава се традиционално, сваког 31. маја. Овогодишња глобална кампања реализује се под слоганом: „Дуван трује нашу планету“.  Циљ кампање је да подигне свест најшире јавности да штетни ефекти масовне производње и употребе дувана превазилазе утицај на здравље појединца, односно да се интензивно шире на све компоненте животне средине.

Тај негативни утицај проистиче из сваке од фаза  – од узгоја дувана као пољопривредне културе и процеса његове индустријске обраде, преко  дистрибуције све до ефеката отпадних продуката масовно коришћених  дуванских производа. Посебан аспект који се наглашава у овогодишњој кампањи односи се на расветљавање настојања дуванске индустрије да своју негативну репутацију „опере“ развојем нових технолошких решења и програма друштвене одговорности, које прате изузетно разрађене маркетиншке стратегије чији је циљ да све то представе као  настојање дуванске индустрије за унапређењем животне средине и здравља људи.

А  да ли је заиста тако?

Дуван је велики експлоататор природних ресурса наше планете.

Чак око 3,5 милиона хектара земљишта сваке године се уништава услед узгоја дувана. Освајање земљишта за потребе узгоја ове биљке често се врши на рачун унииштења шума, нарочито у земљама у развоју. Такав вид деградације земљишта доводи до тога да се касније на њему тешко могу гајити било које друге корисне пољопривредне културе.

Поражава и податак да се годишње за потребе производње цигарета посече 600 милиона стабала и утроши  22 милијарде литара воде.

А како се природи враћа оно што је од ње узето?

Са годишњом производњом од чак 84 милиона тона угљен –диоксида, дуванска индустрија даје несумњиви допринос стварању стаклене баште, те тако директно саучествује у климатским променама, смањењу климатске отпорности и девастацији читавих екосистема.

Хемикалије које се ослобађају у процесима узгоја, производње и употребе дувана су токсичне – оне загађују наш ваздух, воду и зељиште, наше плаже и улице, док незаобилазни пикавци, микропластичне масе и све веће количине отпада који потиче од нових електронских дуванских производа буквално затрпавају нашу планету. А то је само део пакета штете…

Посебно треба имати у виду да је чак око 90% глобалне производње дувана концентрисано у земљама у развоју, што додатно доприноси неједнаком утицају који дуван има на различите делове наше планете и на различите социоекономске групе становништва. Наиме, честа је појава да се у земљама са ниским и средњим приходима, пољопривредници опредељују за узгој дувана као биљке која им доноси брзу зараду. Посебно забрињава чињеница да саме државе прибегавају стимулацији пољопривредних произвођача на такву одлуку, тако што им обезбеђују високе државне субвенције, а све под изговором да развој дуванске индустрије значајно доприноси економском просперитету. Нико, притом, не помиње другу страну те медаље која дугорочно засењује сјај брзе зараде – несигурно тржиште осталих пољопривредних култура, односно хране, уместо финансијске добити – честе дугове у које упадају произвођачи, растућу болест и сиромаштво. На све то, ту је и готово неповратна штета нанета животној средини, која по правилу највише оптерећује управо оне земље које имају најмањи капацитет да се са тим боре, док од целог процеса профитирају једино мултинационални дувански гиганти, са седиштем у најразвијенијим деловима света. На овај начин, дуванска индустрија успешно продубљује амбис глобалне неједнакости.

Последњих година, дуванска индустрија је све више посвећена томе да замаскира огроман штетан утицај који има на животну средину, за шта се користи енглески  термин “greenwash” (екоманипулација). То се у пракси спроводи кроз објављивање наручених студија утицаја и оснивањем  фондација које финансирају пројекте друштвене одговорности. Ефекат „димне завесе“ која се на тај начин креира успешан је захваљујући недостатку података из независних истраживања, као и захваљујући простору за деловање које оставља неуједначена и недовољно снажна законска регулатива у области контроле дувана, нарочито у појединим деловима света.

Овогодишња кампања која прати Светски дан без дувана обраћа се појединцима,  заједницама, али и владама земаља и доносиоцима одлука да унапреде регулативе које ће произвођаче дувана натерати да своју делатност обављају са вишим степеном свести и одговорности према еколошким, али и економским последицама које њихова делатност производи. Неопходно је да се у дугорочне стратегије и политике земаља унесе помоћ произвођачима дувана да се пребаце на друге пољопривредне културе, које су одрживе и дугорочно корисне.

Смањење конзумирања дувана, са личног, колективног, али и глобалног аспекта, мора се идентификовати као кључан корак за достизање свих Циљева одрживог развоја 2030, не само оних који се односе директно на здравље.

Имајте на уму – са сваком попушеном цигаретом, изгори и делић већ оскудних природних ресурса којима располажемо.  Оних од којих директно зависи и наше постојање на овој планети…

[:]