BLOGKALENDAR ZDRAVLJAАКТУЕЛНОСТИ

[:rs]Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti[:sr]Светски дан борбе против шећерне болести[:]

[:rs]

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization – WHO) i Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF) su 1991. godine pokrenule inicijativu za obeležavanje Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti, kao odgovor na porast obolelih od dijabetesa širom sveta. Ovaj dan predstavlјa najveću globalnu kampanju posvećenu podizanju svesti o dijabetesu kod više od milijardu lјudi u više od 160 zemalјa. Tema kojoj je posvećen Svetski dan borbe protiv dijabetesa za period 2021-2023. godine je „Pristup dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti“.

Šećerna bolest (dijabetes melitus) jedna je od najčešćih nezaraznih bolesti. Broj obolelih od šećerne bolesti već duži niz godina raste i poprima razmere globalne epidemije. Iako se najviše incidencije registruju u razvijenim zemlјama, najveći porast obolelih očekuje se u zemlјama u razvoju. Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji treći vodeći uzrok umiranja od svih uzroka smrti i peti uzrok opterećenja bolešću.

Dijabetes melitus je hronična bolest iz grupe metaboličkih bolesti koju karakteriše hiperglikemija- odnosno povećanje nivoa šećera u krvi, koja je rezultat poremećaja u sekreciji insulina, delovanju insulina ili kombinacije navedenih poremećaja. Hronična hiperglikemija povezana je sa dugotrajnim oštećenjem, disfunkcijom i zatajenjem različitih organa- posebno oka, bubrega, nerava, srca i krvnih sudova.

Ljudi koje žive sa dijabetesom zahtevaju stalni monitoring zdravstvenog stanja i podršku kako bi kontrolisali svoje zdravstveno stanje i izbegli komplikacije bolesti. Milioni lјudi sa dijabetesom širom sveta nemaju pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti kada je ova bolest u pitanju. Iz tih razloga, neophodno je da vlade povećaju ulaganja u lečenje i prevenciju dijabetesa.

Svet

  • 537 miliona odraslih (1 od 10 osoba) živelo je sa dijabetesom 2021. godine. Očekuje se da će ovaj broj porasti na 643 miliona do 2030. i 783 miliona do 2045. godine.
  • Oko 44% odraslih osoba sa dijabetesom, bolest ostaje nedijagnostikovana (240 miliona).Većina ima dijabetes tipa 2.
  • Više od 3 od 4 osobe (ili ¾) sa dijabetesom žive u zemlјama sa niskim i srednjim prihodima.
  • 541 milion odraslih je pod povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
  • Više od 1,2 miliona dece i adolescenata (0-19 godina) živi sa dijabetesom tipa 1.
  • Dijabetes je izazvao 6,7 miliona smrtnih slučajeva u 2021.
  • Dijabetes je bio odgovoran za najmanje 966 milijardi dolara zdravstvenih rashoda u 2021. – 9% ukupne globalne potrošnje na zdravstvenu zaštitu.
  • 1 od 6 živorođene dece (21 milion) je izloženo visokom nivou glukoze u krvi (hiperglikemiji) u trudnoći.

Republika Srbija

  • Prema proceni Instituta za javno zdravlјe Srbije, u Republici Srbiji bez Kosova i Metohije od dijabetesa boluje približno 770.000 osoba ili 12,0% odraslog stanovništva, što odgovara komparativnoj prevalenciji 9,0% .
  • Procenjuje se da od ukupnog broja obolelih sa tipom 2 dijabetesa, 43% (330.000) osoba nema postavlјenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest.
  • Broj osoba sa tipom 2 dijabetesa je mnogostruko veći (95%) u odnosu na osobe sa tipom 1 dijabetesa.
  • Prevalencija dijabetesa raste sa godinama starosti, i procenjuje se da je gotovo polovina obolelih starija od 65 godina.
  • Kod starijih osoba tip 2 dijabetesa otkriva se relativno kasno, kada su već prisutne brojne kardiovaskularne komplikacije.
  • U našoj zemlјi od ove bolesti godišnje umre oko 3.000 osoba.
  • U 2020. godini, Srbija je na osnovu standardizovane stope mortaliteta od 14,8 na 100.000 stanovnika, pripadala grupi evropskih zemalјa sa visokim stopama umiranja od ove bolesti.
  • U poslednjih deset godina uočen je porast umiranja od ovog obolјenja u Srbiji. Stopa mortaliteta od šećerne bolesti povećala se od 43,2 u 2011. godini, do 49,2 na 100.000 stanovnika u 2020. godini.
  • Prema podacima Registra za dijabetes Gradskog zavoda za javno zdravlјe, u Beogradu je 2021. godine registrovano ukupno 492 osoba sa dijabetesom. Novoobolelih je iste godine bilo 1.971 (975 muškaraca i  996 žena).

Rizik za dijabetes tip 2 možemo smanjiti zdravim životnim navikama od kojih su najvažnije:

Redovna fizička aktivnost – važna je za održavanje optimalne telesne težine, povećava osetlјivost na insulin, doprinosi regulisanju krvnog pritiska, pobolјšava fizički izgled i psihičko blagostanje.

Pravilna ishrana – podrazumeva izbor zdravih namirnica, adekvatnu količinu hrane, odgovarajući broj i uvremenjenost obroka. Nedovolјan unos voća i povrća, visok unos energetski bogate hrane, česti obroci „van kuće“, visok unos zaslađenih napitaka i velike porcije pogoduju razvoju gojaznosti i dijabetesa.

Izbegavanje duvanskog dima – dokazano je da je pušenje nezavistan faktor rizika za dijabetes, a kod obolelih povećava rizik od komplikacija dijabetesa- bolesti srca, moždanog udara i problema sa cirkulacijom.

Zdravo spavanje – istraživanja pokazuju da hronični nedostatak sna ili spavanje lošeg kvaliteta povećava rizik od različitih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, visok krvni pritisak i kardiovaskularne bolesti.

Za rano otkrivanje dijabetesa tipa 2 preporučuje se odlazak izabranom lekaru gde će se nakon procene faktora rizika odrediti nivo šećera u krvi našte, i ukoliko je potrebno uraditi i dodatne analize krvi. Preporučuje se češće testiranje osoba koje imaju predijabetes i onih koji imaju više pridruženih faktora rizika.

Procenite svoje znanje o dijabetesu pomoću našeg on – lajn testa. Upoznajte se sa dijabetesom uz pomoć zdravstveno promotivnog materijala. Možete popuniti i Upitnik procene rizika za obolevanje od dijabetesa tip 2.

[:sr]

Светски дан борбе против шећерне болести

Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO) и Међународна федерација за дијабетес (International Diabetes Federation – IDF) су 1991. године покренуле иницијативу за обележавање Светског дана борбе против шећерне болести, као одговор на пораст оболелих од дијабетеса широм света. Овај дан представља највећу глобалну кампању посвећену подизању свести о дијабетесу код више од милијарду људи у више од 160 земаља. Тема којој је посвећен Светски дан борбе против дијабетеса за период 2021-2023. године је „Приступ дијабетолошкој здравственој заштити“.

Шећерна болест (дијабетес мелитус) једна је од најчешћих незаразних болести. Број оболелих од шећерне болести већ дужи низ година расте и поприма размере глобалне епидемије. Иако се највише инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст оболелих очекује се у земљама у развоју. Дијабетес је у свету пети, а у Србији трећи водећи узрок умирања од свих узрока смрти и пети узрок оптерећења болешћу.

Дијабетес мелитус је хронична болест из групе метаболичких болести коју карактерише хипергликемија- односно повећање нивоа шећера у крви, која је резултат поремећаја у секрецији инсулина, деловању инсулина или комбинације наведених поремећаја. Хронична хипергликемија повезана је са дуготрајним оштећењем, дисфункцијом и затајењем различитих органа- посебно ока, бубрега, нерава, срца и крвних судова.

Људи које живе са дијабетесом захтевају стални мониторинг здравственог стања и подршку како би контролисали своје здравствено стање и избегли компликације болести. Милиони људи са дијабетесом широм света немају приступ адекватној здравственој заштити када је ова болест у питању. Из тих разлога, неопходно је да владе повећају улагања у лечење и превенцију дијабетеса.

Свет

  • 537 милиона одраслих (1 од 10 особа) живело је са дијабетесом 2021. године. Очекује се да ће овај број порасти на 643 милиона до 2030. и 783 милиона до 2045. године.
  • Око 44% одраслих особа са дијабетесом, болест остаје недијагностикована (240 милиона).Већина има дијабетес типа 2.
  • Више од 3 од 4 особе (или ¾) са дијабетесом живе у земљама са ниским и средњим приходима.
  • 541 милион одраслих је под повећаним ризиком од развоја дијабетеса типа 2.
  • Више од 1,2 милиона деце и адолесцената (0-19 година) живи са дијабетесом типа 1.
  • Дијабетес је изазвао 6,7 милиона смртних случајева у 2021. години.
  • Дијабетес је био одговоран за најмање 966 милијарди долара здравствених расхода у 2021. – 9% укупне глобалне потрошње на здравствену заштиту.
  • 1 од 6 живорођене деце (21 милион) је изложено високом нивоу глукозе у крви (хипергликемији) у трудноћи.

Република Србија

  • Према процени Института за јавно здравље Србије, у Републици Србији без Косова и Метохије од дијабетеса болује приближно 770.000 особа или 12,0% одраслог становништва, што одговара компаративној преваленцији 9,0% .
  • Процењује се да од укупног броја оболелих са типом 2 дијабетеса, 43% (330.000) особа нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.
  • Број особа са типом 2 дијабетеса је многоструко већи (95%) у односу на особе са типом 1 дијабетеса.
  • Преваленција дијабетеса расте са годинама старости, и процењује се да је готово половина оболелих старија од 65 година.
  • Код старијих особа тип 2 дијабетеса открива се релативно касно, када су већ присутне бројне кардиоваскуларне компликације.
  • У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3.000 особа.
  • У 2020. години, Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 14,8 на 100.000 становника, припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.
  • У последњих десет година уочен је пораст умирања од овог обољења у Србији. Стопа морталитета од шећерне болести повећала се од 43,2 у 2011. години, до 49,2 на 100.000 становника у 2020. години.
  • Према подацима Регистра за дијабетес Градског завода за јавно здравље, у Београду је 2021. године регистровано укупно 492 особа са дијабетесом. Новооболелих је исте године било 1.971 (975 мушкараца и  996 жена).

Ризик за дијабетес тип 2 можемо смањити здравим животним навикама од којих су најважније:

Редовна физичка активност – важна је за одржавање оптималне телесне тежине, повећава осетљивост на инсулин, доприноси регулисању крвног притиска, побољшава физички изглед и психичко благостање.

Правилна исхрана – подразумева избор здравих намирница, адекватну количину хране, одговарајући број и увремењеност оброка. Недовољан унос воћа и поврћа, висок унос енергетски богате хране, чести оброци „ван куће“, висок унос заслађених напитака и велике порције погодују развоју гојазности и дијабетеса.

Избегавање дуванског дима – доказано је да је пушење независтан фактор ризика за дијабетес, а код оболелих повећава ризик од компликација дијабетеса- болести срца, можданог удара и проблема са циркулацијом.

Здраво спавање – истраживања показују да хронични недостатак сна или спавање лошег квалитета повећава ризик од различитих хроничних болести као што су дијабетес, гојазност, висок крвни притисак и кардиоваскуларне болести.

За рано откривање дијабетеса типа 2 препоручује се одлазак изабраном лекару где ће се након процене фактора ризика одредити ниво шећера у крви наште, и уколико је потребно урадити и додатне анализе крви. Препоручује се чешће тестирање особа које имају предијабетес и оних који имају више придружених фактора ризика.

Процените своје знање о дијабетесу помоћу нашег он – лајн теста. Упознајте се са дијабетесом уз помоћ здравствено промотивног материјала. Можете попунити и Упитник процене ризика за оболевање од дијабетеса тип 2.

[:]