[:rs]31. januar – Nacionalni dan bez duvana[:sr]31. јануар – Национални дан без дувана[:]
[:rs]
31. januar – Nacionalni dan bez duvana
Nema dileme – svaka cigareta smeta!
Nacionalni dan bez duvana u našoj zemlјi tradicionalno se obeležava svakog 31. januara, a slogan ovogodišnje kampanje je „Svaka cigareta smeta“. Ovim sloganom se želi skrenuti pažnja javnosti da ne postoji u potpunosti neškodlјiv duvanski proizvod niti bezbedan nivo izloženosti duvanu. Jedina efikasna zaštita od štetnog dejstva duvana jeste njegova potpuna eliminacija, što znači nepušenje, kao i boravak u prostorima u kojima pušenje nije dozvolјeno.
U svetu, koji u proteklim decenijama, zahvalјujući sve striktnijim regulativama, ipak uspeva da potisne popularnost tradicionalnih cigareta, duvanska industrija je bila prinuđena da traga za novim rešenjima koja će uspešnije da se provlače kroz zakonska ograničenja, a da istovremeno budu adekvatna i atraktivna zamena za tradicionalni duvan. Novi duvanski proizvodi se, od strane proizvođača, nude kao jednostavna, ugodna i primamlјiva pomoć pri odvikavanju od pušenja, ali i kao zdravija alternativa običnim cigaretama, što predstavlјa još veći razlog za brigu, jer se upravo tim atributom regrutuju mladi konzumenti koji možda i ne bi započeli sa korišćenjem tradicionalnih cigareta.
Najpoznatiji među novim duvanskim i/ili nikotinskim proizvodima su elektronske cigarete. One su tipičan proizvod 21. veka, spoj tehnološkog prodora u sve pore života i potrebe duvanske industrije da se izbori sa sve prisutnijim globalnim otklonom od cigareta i pušenja, uobličenog Okvirnom konvencijom o kontroli duvana, koju je Svetska zdravstvena organizacija usvojila 2003. godine. Elektronske cigarete su uređaji koji rade po principu zagrevanja tečnosti (koja u sebi najčešće sadrži nikotin) čime se produkuje aerosol, odnosno mešavina sitnih čestica koje se oslobađaju u vazduh. Sam proces njihovog korišćenja naziva se „vejping“ (od engleskog glagola vape, tj. isparavati), a po jednom od najpopularnijih proizvoda, koristi se i izraz „džuling“. Uz veoma sugestivan marketinški pristup prema potencijalnim korisnicima, u prvom redu onim najmlađim, ne čudi podatak da su u SAD e-cigarete godinama unazad najzastuplјeniji duvanski proizvod u populaciji mladih.
Pre nekoliko godina pojavila se i nova generacija uređaja – Tobacco Heating Products (zagrevani duvanski proizvodi), čija se tehnologija bazira na zagrevanju duvana, umesto tradicionalnog sagorevanja kod običnih cigareta. S obzirom da kod ovih uređaja nema tečnosti kao nikotinskog medijuma koji se zagreva, oni se zvanično ne svrstavaju u elektronske cigarete, sa kojima se obično (pogrešno!) poistovećuju. Zbog specifičnog procesa zagrevanja duvana na visokom temperaturama, nazivaju se i „bezdimni“, iako zapravo stvaraju malu količinu kratkotrajno vidlјive pare pri izdahu. Dominantno upravo na ovom svojsvu, duvanska industrija bazira marketinšku strategiju koja prati proboj ovih proizvoda na tržište.
Kada je reč o Srbiji, podaci iz istraživanja potvrđuju da se i mi ozbilјno približavamo svetskim trendovima kada je reč o popularnosti novih duvanskih proizvoda. Naime, sad već davne 2017. godine, čak 6,2% učenika uzrasta 13-15 godina već je bilo probalo e-cigarete, dok je prema podacima iz 2019. čak 17,7% 16-ogodišnjaka makar jednom probalo ovaj proizvod, dok je zagrevane duvanske proizvode u tom trenutku bilo probalo njih oko 7%.
Dugoročne posledice korišćenja elektronske cigarete, kao i zagrevanih duvanskih proizvoda još uvek nisu poznate, te je veoma neoprezno proglašavati ih manje štetnim, a posebno je problematično tretirati ih kao sredstvo za odvikavanje od pušenja, naročito ako se uzme u obzir zabrinjavajući porast broja mladih koji započinje sa korišćenjem duvana upravo u ovom obliku. Jer, nikotin, bez obzira na formu i način unošenja u organizam, izaziva jaku zavisnost i štetno utiče na razvoj mozga, naročito kod dece i mladih. U razmatranju svih novih pojava i njihovih dugoročnih posledica klјučni faktor je VREME. Interval u koji do sada imamo uvid svakako je prekratak je da bi se sa sigurnošću tvrdilo da elektronske cigarete i zagrevani duvanski proizvodi nose manji rizik po zdravlјe, kako samih pušača, tako i pasivnih pušača.
U Srbiji konzumiranje duvana i promet duvanskih proizvoda regulišu tri davno doneta zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. U periodu 2007-2013, Srbija je imala i Naconalnu strategiju kontrole duvana, nakon čijeg isteka nikada nije doneta nova. Iako je naša zemlјa još od davne 2006. godine potpisnica Okvirne konvencije o kontroli duvana, svedoci smo sporog usvajanja mera definisanih ovim dokumentom, kao i nedosledne primene postojećih zakona. Čak ni galopirajuća popularnost elektronskih i zagrevanih duvanskih proizvoda, još nije poslužila kao alarm za radikalnije zakonske intervencije na ovom polјu, sa izuzetkom Zakona o oglašavanju koji je u svojoj izmeni izjednačio nove proizvode sa onim tradicionalnim.
Najnovija istraživanja pokazuju da je skoro polovina stanovništva Srbije starijeg od 15 godina bila svakodnevno izložena duvanskom dimu u zatvorenom prostoru, kao i da je isto toliko njih zbog toga iskazalo zabrinutost za sopstveno zdravlјe, što nas dovodi do nedvosmislenog zaklјučka – u Srbiji je neophodno donošenje efikasnijih mera kontrole duvana i njihova dosledna primena. Istraživanja pokazuju i to da je čak više od polovine pušača bilo zabrinuto za svoje zdravlјe zbog štetnih posledica svoje navike, ali je, s druge strane, tek svaki četvrti pušač pokušao da prekine. Ovo se donekle može pripisati i tome da je samo trećina pušača izjavila da je dobila savet od zdravstvenog radnika da prestane s pušenjem. Sve pomenuto ukazuje na potrebu za kreiranjem i sprovođenjem delotvornijih programa podrške i pomoći pri odvikavanju od pušenja, ali i za dodatnom cilјanom edukacijom i motivisanjem zdravstvenih radnika da u svom svakodnevnom radu daju savete o štetnosti i prestanku pušenja.
Uz što intenzivnije sprovođenje zdravstveno-vaspitnog rada sa mladima, kao merom primarne prevencije, neophodno je kontinuirano raditi i na adekvatnoj zdravstvenoj edukaciji odraslih, kako bi neposredno okruženje generacija koje dolaze bilo ono koje nedvosmisleno i jasno podržava zdraviji izbor – život bez duvana.
[:sr]
31. јануар – Национални дан без дувана
Нема дилеме – свака цигарета смета!
Национални дан без дувана у нашој земљи традиционално се обележава сваког 31. јануара, а слоган овогодишње кампање је „Свака цигарета смета“. Овим слоганом се жели скренути пажња јавности да не постоји у потпуности нешкодљив дувански производ нити безбедан ниво изложености дувану. Једина ефикасна заштита од штетног дејства дувана јесте његова потпуна елиминација, што значи непушење, као и боравак у просторима у којима пушење није дозвољено.
У свету, који у протеклим деценијама, захваљујући све стриктнијим регулативама, ипак успева да потисне популарност традиционалних цигарета, дуванска индустрија је била принуђена да трага за новим решењима која ће успешније да се провлаче кроз законска ограничења, а да истовремено буду адекватна и атрактивна замена за традиционални дуван. Нови дувански производи се, од стране произвођача, нуде као једноставна, угодна и примамљива помоћ при одвикавању од пушења, али и као здравија алтернатива обичним цигаретама, што представља још већи разлог за бригу, јер се управо тим атрибутом регрутују млади конзументи који можда и не би започели са коришћењем традиционалних цигарета.
Најпознатији међу новим дуванским и/или никотинским производима су електронске цигарете. Оне су типичан производ 21. века, спој технолошког продора у све поре живота и потребе дуванске индустрије да се избори са све присутнијим глобалним отклоном од цигарета и пушења, уобличеног Оквирном конвенцијом о контроли дувана, коју је Светска здравствена организација усвојила 2003. године. Електронске цигарете су уређаји који раде по принципу загревања течности (која у себи најчешће садржи никотин) чиме се продукује аеросол, односно мешавинa ситних честица које се ослобађају у ваздух. Сам процес њиховог коришћења назива се „вејпинг“ (од енглеског глагола vape, тј. испаравати), а по једном од најпопуларнијих производа, користи се и израз „џулинг“. Уз веома сугестиван маркетиншки приступ према потенцијалним корисницима, у првом реду оним најмлађим, не чуди податак да су у САД е-цигарете годинама уназад најзаступљенији дувански производ у популацији младих.
Пре неколико година појавила се и нова генерација уређаја – Tobacco Heating Products (загревани дувански производи), чија се технологија базира на загревању дувана, уместо традиционалног сагоревања код обичних цигарета. С обзиром да код ових уређаја нема течности као никотинског медијума који се загрева, они се званично не сврставају у електронске цигарете, са којима се обично (погрешно!) поистовећују. Због специфичног процеса загревања дувана на високом температурама, називају се и „бездимни“, иако заправо стварају малу количину краткотрајно видљиве паре при издаху. Доминантно управо на овом својсву, дуванска индустрија базира маркетиншку стратегију која прати пробој ових производа на тржиште.
Када је реч о Србији, подаци из истраживања потврђују да се и ми озбиљно приближавамо светским трендовима када је реч о популарности нових дуванских производа. Наиме, сад већ давне 2017. године, чак 6,2% ученика узраста 13-15 година већ је било пробало е-цигарете, док је према подацима из 2019. чак 17,7% 16-огодишњака макар једном пробало овај производ, док је загреване дуванске производе у том тренутку било пробало њих око 7%.
Дугорочне последице коришћења електронске цигарете, као и загреваних дуванских производа још увек нису познате, те је веома неопрезно проглашавати их мање штетним, а посебно је проблематично третирати их као средство за одвикавање од пушења, нарочито ако се узме у обзир забрињавајући пораст броја младих који започиње са коришћењем дувана управо у овом облику. Јер, никотин, без обзира на форму и начин уношења у организам, изазива јаку зависност и штетно утиче на развој мозга, нарочито код деце и младих. У разматрању свих нових појава и њихових дугорочних последица кључни фактор је ВРЕМЕ. Интервал у који до сада имамо увид свакако је прекратак је да би се са сигурношћу тврдило да електронске цигарете и загревани дувански производи носе мањи ризик по здравље, како самих пушача, тако и пасивних пушача.
У Србији конзумирање дувана и промет дуванских производа регулишу три давно донета закона – Закон о дувану, Закон о оглашавању и Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму. У периоду 2007-2013, Србија је имала и Нацоналну стратегију контроле дувана, након чијег истека никада није донета нова. Иако је наша земља још од давне 2006. године потписница Оквирне конвенције о контроли дувана, сведоци смо спорог усвајања мера дефинисаних овим документом, као и недоследне примене постојећих закона. Чак ни галопирајућа популарност електронских и загреваних дуванских производа, још није послужила као аларм за радикалније законске интервенције на овом пољу, са изузетком Закона о оглашавању који је у својој измени изједначио нове производе са оним традиционалним.
Најновија истраживања показују да је скоро половина становништва Србије старијег од 15 година била свакодневно изложена дуванском диму у затвореном простору, као и да је исто толико њих због тога исказало забринутост за сопствено здравље, што нас доводи до недвосмисленог закључка – у Србији је неопходно доношење ефикаснијих мера контроле дувана и њихова доследна примена. Истраживања показују и то да је чак више од половине пушача било забринуто за своје здравље због штетних последица своје навике, али је, с друге стране, тек сваки четврти пушач покушао да прекине. Ово се донекле може приписати и томе да је само трећина пушача изјавила да је добила савет од здравственог радника да престане с пушењем. Све поменуто указује на потребу за креирањем и спровођењем делотворнијих програма подршке и помоћи при одвикавању од пушења, али и за додатном циљаном едукацијом и мотивисањем здравствених радника да у свом свакодневном раду дају савете о штетности и престанку пушења.
Уз што интензивније спровођење здравствено-васпитног рада са младима, као мером примарне превенције, неопходно је континуирано радити и на адекватној здравственој едукацији одраслих, како би непосредно окружење генерација које долазе било оно које недвосмислено и јасно подржава здравији избор – живот без дувана.
[:]