KALENDAR ZDRAVLJAАКТУЕЛНОСТИ

[:rs]Mart 2022. – Mesec borbe protiv raka: prevencija malignih tumora[:sr]Март 2022. – Месец борбе против рака: превенција малигних тумора[:]

[:rs]

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, opterećenje malignim bolestima u svetu pokazuje nastavak višegodišnjeg rastućeg trenda. Ovakva globalna kretanja za posledicu imaju sve veće zauzeće ličnih i sistemskih resursa koji se koriste za potrebe dijagnostike malignih bolesti, kao i lečenja i nege obolelih. Izdvajajući se kao jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, uticaj koji maligne bolesti iskazuju delom je i posledica ukupnog porasta broja stanovnika, produženog očekivanog trajanja života, kao i usvajanja životnog stila odgovornog za nastanak određenih tipova raka.

Posebne izazove u sferi kontrole malignih bolesti doneli su različiti efekti pandemije COVID-19, koja se odrazila na vrlo sličan način u celom svetu na kompletan sistem zdravstvenih usluga usmerenih ka ranom otkrivanju i adekvatnom lečenju malignih bolesti. Zapaženo je da je u brojnim zemlјama došlo do manjih ili većih poremećaja u radu ovih medicinskih službi, što se odrazilo na sprovođenje programa ranog otkrivanja, kao i dodatno usložnjavanje procesa lečenja i pružanja nege pacijentima. Uticaj koji će pandemija COVID-19 imati na dijagnostiku i mortalitet od raka, osećaće se, prema procenama stručnjaka, i u godnama koje dolaze. Stoga, važnost pružanja dodatne podrške pacijentima i zdravstvenim radnicima, kao i aktivan rad na ojačavanju celokupnog sistema zdravstvene zaštite imaće presudan značaj za očuvanje i unapređenje kvaliteta života pacijenata.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastuplјeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916 000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830 000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769 000 smrtnih slučajeva) i dojke (685 000 smrtnih slučajeva). Od posebne je važnosti i podatak da godišnje oko 400 000 dece oboli od nekog oblika malignih bolesti.

Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2019. godine od svih malignih tumora obolelo 42.290 osoba (22.544 muškaraca i 19.745 žena). Iste godine od raka je umrlo 21.340 osoba oba pola, 12.134 muškaraca i 9.206 žena. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlјi gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalјa u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolјevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2019. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.794 muškaraca i 2.069 žena, a umrlo je 3.624 muškaraca i 1.618 žena.

Prema obolјevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2019. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.636 i umrlo 1.665 žena.

Posmatrajući teritoriju Beograda, u 2019. godini, od malignih bolesti obolelo je 7.945 stanovnika. Stopa registrovanih obolelih stanovnika Beograda na 100.000 stanovnika iznosila je 469 za 2019. godinu.

Prevencija i rano otrkivanje raka

Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima klјučno mesto u svim javnozdravstvenim programima. Naučna istraživanja dovela su do sledećih zaklјučaka:

  • 30-50% malignih bolesti može se sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika
  • Upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22% smrtnih slučajeva od raka u svetu.
  • Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre.
  • Prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate)
  • Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.
  • Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemlјama u razvoju i 6% u razvijenim zemlјama su posledica hronične infekcije. U ovom pogledu, najznačajnije su infekcije hepatitis B ili C virusom (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca).

U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Cilјna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

[:sr]

Према проценама Светске здравствене организације, оптерећење малигним болестима у свету показује наставак вишегодишњег растућег тренда. Оваква глобална кретања за последицу имају све веће заузеће личних и системских ресурса који се користе за потребе дијагностике малигних болести, као и лечења и неге оболелих. Издвајајући се као један од водећих узрока смрти у свету, утицај који малигне болести исказују делом је и последица укупног пораста броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.

Посебне изазове у сфери контроле малигних болести донели су различити ефекти пандемије COVID-19, која се одразила на врло сличан начин у целом свету на комплетан систем здравствених услуга усмерених ка раном откривању и адекватном лечењу малигних болести. Запажено је да је у бројним земљама дошло до мањих или већих поремећаја у раду ових медицинских служби, што се одразило на спровођење програма раног откривања, као и додатно усложњавање процеса лечења и пружања неге пацијентима. Утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и морталитет од рака, осећаће се, према проценама стручњака, и у годнама које долазе. Стога, важност пружања додатне подршке пацијентима и здравственим радницима, као и активан рад на ојачавању целокупног система здравствене заштите имаће пресудан значај за очување и унапређење квалитета живота пацијената.

Оптерећење раком у свету

У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2020. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (916 000 смртних случајева), рак јетре (830 000 смртних случајева), рак желуца (769 000 смртних случајева) и дојке (685 000 смртних случајева). Од посебне је важности и податак да годишње око 400 000 деце оболи од неког облика малигних болести.

Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2019. године од свих малигних тумора оболело 42.290 особа (22.544 мушкараца и 19.745 жена). Исте године од рака је умрло 21.340 особа оба пола, 12.134 мушкараца и 9.206 жена. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2019. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.794 мушкараца и 2.069 жена, а умрло је 3.624 мушкараца и 1.618 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2019. години од малигних тумора дојке оболело 4.636 и умрло 1.665 жена.

Посматрајући територију Београда, у 2019. години, од малигних болести оболело је 7.945 становника. Стопа регистрованих оболелих становника Београда на 100.000 становника износила је 469 за 2019. годину.

Превенција и рано отркивање рака

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:

  • 30-50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика
  • Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22% смртних случајева од рака у свету.
  • Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
  • Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)
  • Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
  • Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

[:]