[:rs]Mart – mesec borbe protiv raka: prevencija malignih tumora[:sr]Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора[:]

[:rs]U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 lјudi. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju  i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, koji su i najčešće uzrok smrtnog ishoda od raka kod naših žena.

Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati modifikovanjem faktora rizika (pušenje duvana, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, konzumiranje alkohola, infekcije, faktori iz životne i radne sredine) koji su odgovorni za pojavu bolesti. Naime, podaci iz literature su pokazali da:

– Svakodnevno i povremeno puši više od 1/3 odraslog stanovništva, a da je više od 3/5 stanovništva izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 2/5 i na radnom mestu.

– Više od 1/3 svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti. Skoro 1/5 odraslog stanovništva Srbije je gojazna (indeks telesne mase ≥30). Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.

– Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.

– Svaki 30. odrasli stanovnik Srbije svakodnevno konzumira alkoholna pića. Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje, imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 l vina ili 2 l piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.

– Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Kancerogeni životne i radne sredine izazivaju genetske promene ćelija uz povećano stvaranje slobodnih radikala koji dodatno izazivaju promene na hromozomima i genima. Nјihovo dejstvo nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.

– Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemlјama u razvoju i 6% u razvijenim zemlјama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (raka želuca).

Prevencija i rano otkrivanje malignih bolesti predstavlјa najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti.

http://www.batut.org.rs/index.php?content=2027

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/871-karcinom-mart-2020

[embedyt] http://www.youtube.com/watch?v=PRyBg2YT3kI[/embedyt][:sr]У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Мушкарци у нашој средини највише оболевају  и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.

На више од 80% свих малигних болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика (пушење дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, инфекције, фактори из животне и радне средине) који су одговорни за појаву болести. Наиме, подаци из литературе су показали да:

– Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а да je vише од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту.

– Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Скоро 1/5 одраслог становништва Србије је гојазна (индекс телесне масе ≥30). Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.

– Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

– Сваки 30. одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење, имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

– Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

– Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Helicobacter pylori (рака желуца).

Превенција и рано откривање малигних болести представља најефикаснији приступ контроли малигних болести.

http://www.batut.org.rs/index.php?content=2027

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/871-karcinom-mart-2020

[embedyt] http://www.youtube.com/watch?v=PRyBg2YT3kI[/embedyt][:]