[:rs]Mentalno zdravlje mladih – današnji izazovi![:sr] Ментално здравље младих – данашњи изазови![:]
[:rs]
Ćud je čoveku njegova sudbina.
Heraklit
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, mentalno zdravlje ne predstavlja samo odsustvo mentalnog poremećaja već ono obuhvata stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, nosi se sa svakodnevnim stresom života, stanje u kome može produktivno da radi i u mogućnosti je da doprinese svojoj zajednici. Mentalno zdravlje je osnova sposobnosti razmišljanja, osećanja, međusobnih odnosa i uživanja u životu. Na taj način, ono predstavlja sveukupnu psihološku, emocionalnu i društvenu dobrobit osobe i utiče na to kako ljudi misle, osećaju i rade. Da bismo bili mentalno zdravi i srećni potrebno je da volimo sebe i da to podelimo sa drugima.
Neki autori smatraju da mentalno zdravlje uključuje odgovarajuće korišćenje sposobnosti, očuvano pamćenje, sposobnost testiranja realnosti, process mišljenja koji odgovara dobi, određeni stepen radoznalosti, opreza i mašte. Zdravo emocionalno funkcionisanje obuhvata odgovarajuću emocionalnu stabilnost, osećaj vlastite važnosti, određeni stepen podnošenja frustracija, savladavanje anksioznosti i nošenje sa konfliktnim emocijama. Kasna adolescencija je razdoblje od 18 do 22–e godine života, predstavlja period života u kojem započinje i traje i studentsko razdoblje. To je razdoblje usavršavanja i konsolidacije identiteta.
Adolescencija je izazovan period, period života u kome mladi ljudi prolaze psihičke, fizičke i socijalne promene koje je potrebno savladati i u kome je potrebno obezbediti mesto u svetu odraslih ljudi. Značajan izvor prevladavanja životnih i razvojnih kriza su vrednovanje sebe i samopouzdanje. Verovanje u svoje snage i resurse omogućava pojedincu da se žustrije bori sa životnim izazovima. Zadovoljstvo sobom i samopouzdanje važni su za psihološku dobrobit i optimalno funkcionisanje, jer u našem mentalnom zdravlju mnogo je nijansi od zdravlja do bolesti.
Važan uslov mentalnog zdravlja svakako je društvena prilagođenost, pa u sredinama koje su pogođene konfliktom, u uslovima relativnog i apsolutnog siromaštva kao i opšte društvene nesigurnosti i neizvesnosti, mentalno zdravlje mladih bi trebalo da bude jedna od glavnih preokupacija društva. U našem društvu prisutni su patrijarhalni stavovi, nasilne forme ponašanja koje se promovišu kroz različite segmente našeg društva, kod kuće, u školskom okruženju, u medijskim porukama odnosno u svim privatnim i javnim sferama, pa je važna i obavezujuća prevencija nasilja kao i rodna ravnopravnost.
Najčešći poremećaji u mentalnom zdravlju mladih su:
- Emocionalne poteškoće, kao što su depresija, anksioznost, frustracija, bes i razdražljivost. Česta pojava su povišena nervoza ili unutrašnja uznemirenost što je praćeno osećajem lupanja i ubrzanog rada srca, bolova u donjem delu leđa, bolova u mišičima, glavobolje, osećaja mučnine i uznemirenog stomaka, a neki imaju povišena anksiozna stanja, kao što su stanja panike. Opisana su i stanja negativnog raspoloženja i tuge, usamljenosti, kao i stanje potpune nezainteresovanosti, manjka energije, strah i briga oko raznih stvari čemu je pridružen osećaj bezvrednosti, a manji procenat mladih osoba navodi da im se dešava da razmišljaju o prekidanju života.
- Poremećaji u ponašanju, kritičnost prema drugima i negativan odnos prema okolini. Iz negativnog odnosa i povišene netrpeljivosti proizilazi otvorena agresija prema okruženju. Ovo ne predstavlja samo adolescentni bunt i razvojno očekivanu pojavu kod grupe mladih nego i oblik ponašanja u kome pojedinac ima potrebu da nekoga povredi, da nešto polomi, razbije ili da često ulazi u svađe. Ova vulnerabilna grupa mladih ispoljava slabiju adaptaciju i određene obrasce ponašanja, problem u izvršavanju obaveza u vezi sa učenjem i polaganjem ispita, a skloniji su i neodgovornom ponašanju.
- Poremećaji ishrane, kao što su anoreksija i bulimija, kao i neumereno prejedanje. Simptomi se javljaju u obliku brige da će se ugojiti ili da su previše debeli što je svakako povezano sa socijalnim pritiskom da se izgleda vitko, kao i sa činjenicom da je telesna slika u ovom razvojnom periodu veoma važna.
- Samopovređivanje i samoubistvo
- Psihotični poremećaji sa halucinacijama i deluzijama
- Rizično ponašanje, kao što su pušenje cigareta, marihuane, konzumiranje alkohola, droga i sedativa, nasilno ponašanje i rizično seksualno ponašanje
Studenti su izloženi mnogim dodatnim stresorima kao što su stvaranje stabilnijih partnerskih veza, ispunjavanje akademskih zahteva, problemima vezanim za odvajanje od poznate socijalne sredine, zbog čega su osetljiviji na problem prilagođavanja.
Zdrave navike za održavanje dobrog mentalnog zdravlja razvijaju se tokom adolescencije i obuhvataju::
Zdrave navike spavanja
Fizičko vežbanje
Razvijanje veština u nošenju sa poteškoćama, u rešavanju problema kao i u razvijanju socijalnih veština.
Učenje kako se nositi sa emocijama
Podrška od strane roditelja, porodice i društvene zajednice.
Veoma je važno, naročito u vreme dugotrajnog stresa ili u vreme kriznih situacija, svakodnevno, pronaći načine opuštanja i brige o sebi. Briga o mentalnom zdravlju mladih u društvu ne obuhvata samo tretman osoba koje su obolele od mentalne bolesti, nego i zaštitu i promociju mentalnog zdravlja, a što je od značaja za društvo uopšte. Briga o mentalnom zdravlju obuhvata dve grupe aktivnosti: promociju i prevenciju.
Promocija predstavlja svaku aktivnost koja jača snagu i produktivnost. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji cilj promocije mentalnog zdravlja jeste osnaživanje pojedinca, da bi bio u prilici da što bolje upravlja emocijama, da uspeva da pronalazi alternative rizičnom ponašanju, kao i da razvije otpornost na krizne situacije.
Prevencijom se nastoje smanjiti rizični faktori, koji mogu dovesti do razvoja teškoća u vezi sa mentalnim zdravljem.
Briga o sebi uključuje redovno opuštanje od stresa, bavljenje aktivnostima koje nas čine da se osećamo srećnijima.
Mnogobrojna istraživanja ukazuju na povezanost fizičke aktivnosti i zadovoljstva životom. Boravak u prirodi, bilo da smo sami ili u grupi stimuliše naša čula, deluje osvežavajuće, stoga su upute za aktivnosti koje će nam obezbediti stanje da se osećamo bolje: vežbanje, šetnja, ples, vožnja biciklom; to su i bavljenje nečim kreativnim (pevanje, umetnost, slikanje, ručni rad).
Takođe, potrebno je napraviti popis svega u našem životu na čemu smo zahvalni (svakodnevno je potrebno pronaći vreme da se bavimo nekom aktivnošću koju volimo ili koja je naš hobi. Potrebno je razgovarati sa prijateljima ili članom porodice (telefonom, uživo ili on lajn) slušati muziku i opuštati se bez korištenja naslona (čitati knjigu ili poslušati audio knjigu).
U svojoj svakodnevnici smo preterano stimulisani tehnologijom, zbog čega se javlja lošija koncentracija, umanjena sposobnost zadržavanja pažnje, a preterano korištenje društvenih mreža sa nerealnom slikom tuđih života i upoređivanjem sa njima uzrokuju umanjeno samopouzdanje.
Aktuelna epidemiološka situacija je pokazala da nam za osećaj zadovoljstva životom treba mnogo više od topline doma, neograničenog pristupa sadržaju interneta, i naravno hrane i pića. Nedostaju nam kretanje, druženje, sloboda, priroda i doživljaji.
Stoga aktivan boravak u prirodi, druženje na otvorenom, rekreacija i duge šetnje predstavljaju neke od aktivnosti koje mogu doprineti boljem zdravlju; i fizičkom i mentalnom.
Briga o mentalnom zdravlju sada je značajnija i vreme je da mentalnoj higijeni posvetimo istu pažnju kao i onoj telesnoj!
Vuković Dragana, neuropsihijatar / rad 2021/ Ustanova: Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Beograd, Krunska 57
[:sr]
Ћуд је човеку његова судбина.
Хераклит
Према дефиницији Светске здравствене организације, ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја већ оно обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, носи се са свакодневним стресом живота, стање у коме може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Ментално здравље је основа способности размишљања, осећања, међусобних односа и уживања у животу. На тај начин, оно представља свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе и утиче на то како људи мисле, осећају и раде. Да бисмо били ментално здрави и срећни потребно је да волимо себе и да то поделимо са другима.
Неки аутори сматрају да ментално здравље укључује одговарајуће коришћење способности, очувано памћење, способност тестирања реалности, процесс мишљења који одговара доби, одређени степен радозналости, опреза и маште. Здраво емоционално функционисање обухвата одговарајућу емоционалну стабилност, осећај властите важности, одређени степен подношења фрустрација, савладавање анксиозности и ношење са конфликтним емоцијама. Касна адолесценција је раздобље од 18 до 22–е године живота, представља период живота у којем започиње и траје и студентско раздобље. То је раздобље усавршавања и консолидације идентитета.
Адолесценција је изазован период, период живота у коме млади људи пролазе психичке, физичке и социјалне промене које је потребно савладати и у коме је потребно обезбедити место у свету одраслих људи. Значајан извор превладавања животних и развојних криза су вредновање себе и самопоуздање, Веровање у своје снаге и ресурсе омогућава појединцу да се жустрије бори са животним изазовима. Задовољство собом и самопоуздање важни су за психолошку добробит и оптимално функционисање, јер у нашем менталном здрављу много је нијанси од здравља до болести.
Важан услов менталног здравља свакако је друштвена прилагођеност, па у срединама које су погођене конфликтом, у условима релативног и апсолутног сиромаштва као и опште друштвене несигурности и неизвесности, ментално здравље младих би требало да буде једна од главних преокупација друштва. У нашем друштву присутни су патријархални ставови, насилне форме понашања које се промовишу кроз различите сегменте нашег друштва, код куће, у школском окружењу, у медијским порукама односно у свим приватним и јавним сферама, па је важна и обавезујућа превенција насиља као и родна равноправност.
Најчешћи поремећаји у менталном здрављу младих су:
- Емоционалне потешкоће, као што су депресија, анксиозност, фрустрација, бес и раздражљивост. Честа појава су повишена нервоза или унутрашња узнемиреност што је праћено осећајем лупања и убрзаног рада срца, болова у доњем делу леђа, болова у мишичима, главобоље, осећаја мучнине и узнемиреног стомака, а неки имају повишена анксиозна стања, као што су стања панике. Описана су и стања негативног расположења и туге, усамљености, као и стање потпуне незаинтересованости, мањка енергије, страх и брига око разних ствари чему је придружен осећај безвредности, а мањи проценат младих особа наводи да им се дешава да размишљају о прекидању живота.
- Поремећаји у понашању, критичност према другима и негативан однос према околини. Из негативног односа и повишене нетрпељивости произилази отворена агресија према окружењу. Ово не представља само адолесцентни бунт и развојно очекивану појаву код групе младих него и облик понашања у коме појединац има потребу да некога повреди, да нешто поломи, разбије или да често улази у свађе. Ова вулнерабилна група младих испољава слабију адаптацију и одређене обрасце понашања, проблем у извршавању обавеза у вези са учењем и полагањем испита, а склонији су и неодговорном понашању.
- Поремећаји исхране, као што су анорексија и булимија, као и неумерено преједање. Симптоми се јављају у облику бриге да ће се угојити или да су превише дебели што је свакако повезано са социјалним притиском да се изгледа витко, као и са чињеницом да је телесна слика у овом развојном периоду веома важна.
- Самоповређивање и самоубиство
- Психотични поремећаји са халуцинацијама и делузијама
- Ризично понашање, као што су пушење цигарета, марихуане, конзумирање алкохола, дрога и седатива, насилно понашање и ризично сексуално понашање
Студенти су изложени многим додатним стресорима као што су стварање стабилнијих партнерских веза, испуњавање академских захтева, проблемима везаним за одвајање од познате социјалне средине, због чега су осетљивији на проблем прилагођавања.
Здраве навике за одржавање доброг менталног здравља развијају се током адолесценције и обухватају::
Здраве навике спавања
Физичко вежбање
Развијање вештина у ношењу са потешкоћама, у решавању проблема као и у развијању социјалних вештина.
Учење како се носити са емоцијама
Подршка од стране родитеља, породице и друштвене заједнице.
Веома је важно, нарочито у време дуготрајног стреса или у време кризних ситуација, свакодневно, пронаћи начине опуштања и бриге о себи. Брига о менталном здрављу младих у друштву не обухвата само третман особа које су оболеле од менталне болести, него и заштиту и промоцију менталног здравља, а што је од значаја за друштво уопште. Брига о менталном здрављу обухвата две групе активности: промоцију и превенцију.
Промоција представља сваку активност која јача снагу и продуктивност. Према Светској здравственој организацији циљ промоције менталног здравља јесте оснаживање појединца, да би био у прилици да што боље управља емоцијама, да успева да проналази алтернативе ризичном понашању, као и да развије отпорност на кризне ситуације.
Превенцијом се настоје смањити ризични фактори, који могу довести до развоја тешкоћа у вези са менталним здрављем.
Брига о себи укључује редовно опуштање од стреса, бављење активностима које нас чине да се осећамо срећнијима.
Многобројна истраживања указују на повезаност физичке активности и задовољства животом. Боравак у природи, било да смо сами или у групи стимулише наша чула, делује освежавајуће, стога су упуте за активности које ће нам обезбедити стање да се осећамо боље: вежбање, шетња, плес, вожња бициклом; то су и бављење нечим креативним (певање, уметност, сликање, ручни рад).
Такође, потребно је направити попис свега у нашем животу на чему смо захвални (свакодневно је потребно пронаћи време да се бавимо неком активношћу коју волимо или која је наш хоби. Потребно је разговарати са пријатељима или чланом породице (телефоном, уживо или он лајн) слушати музику и опуштати се без кориштења наслона (читати књигу или послушати аудио књигу).
У својој свакодневници смо претерано стимулисани технологијом, због чега се јавља лошија концентрација, умањена способност задржавања пажње, а претерано кориштење друштвених мрежа са нереалном сликом туђих живота и упоређивањем са њима узрокују умањено самопоуздање.
Актуелна епидемиолошка ситуација је показала да нам за осећај задовољства животом треба много више од топлине дома, неограниченог приступа садржају интернета, и наравно хране и пића. Недостају нам кретање, дружење, слобода, природа и доживљаји.
Стога активан боравак у природи, дружење на отвореном, рекреација и дуге шетње представљају неке од активности које могу допринети бољем здрављу; и физичком и менталном.
Брига о менталном здрављу сада је значајнија и време је да менталној хигијени посветимо исту пажњу као и оној телесној!
Вуковић Драгана, неуропсихијатар / рад 2021/ Установа: Завод за здравствену заштиту студената, Београд, Крунска 57
[:]