[:rs]Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti – 14. novembar 2023.[:sr]Светски дан борбе против шећерне болести – 14. новембар 2023.[:]

[:rs]

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti – 14. novembar 2023.

Šećerna bolest (Diabetes mellitus) predstavlјa jednu od najznačajnijih hroničnih nezaraznih bolesti našeg doba, sa rastućim uticajem na društva i zdravstvene sisteme. Trogodišnja kampanja pod nazivom „Pristup dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti“ („Access to diabetes care“), sa obuhvatom perioda 2021-2023. godine, imala je za cilј da uveća svest o različitim aspektima prevencije i lečenja šećerne bolesti, a sa težnjom da se stanje u ovoj oblasti unapredi. Ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti predstavlјa se sloganom „Prepoznajte rizike. Preduzmite akciju“ („Know your risk, know your response“), jasno naglašavajući ulogu pojedinca u globalnoj kontroli dijabetesa. Poznavanje faktora rizika omogućava pravovremeno preventivno delovanje, što kod osoba kod kojih se ipak ustanovi šećerna bolest, omogućava bolјi uspeh u lečenju i umanjenje komplikacija.

Opterećenje dijabetesom u svetu pokazuje rastući trend tokom prethodnih decenija – u periodu 1980-2014 godine, broj osoba sa dijabetesom u svetu porastao je sa 108 miliona na 422 miliona. Dodatno, u periodu od 20 posmatranih godina (2000-2019), opaža se i porast smrtnosti od dijabetesa od 3%. Ukupno, na nivou sveta, broj osoba umrlih od dijabetesa iznosio je 1,5 miliona u 2019. godini, čemu se može dodati i 460 000 smrtnih ishoda od bubrežnih bolesti koje su nastupile kao posledica dijabetesa.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlјa stanovništva Srbije za 2019. godinu, 8,3% starijih od 20 godina izjavilo je da ima šećernu bolest, što predstavlјa porast u odnosu na istraživanje iz 2006. godine, kada je ovaj udeo iznosio 5,3%. Posmatrano prema strukturi uzroka smrti, udeo dijagnoza E10-E14 (kojima se označavaju različiti oblici šećerne bolesti), u svim uzrocima smrti u Republici Srbiji u tri uporedne godine (2000. – 2010. – 2020.) iznosio je 2,4% – 3,1% – 2,9%.

Ekonomski uticaj šećerne bolesti zavređuje posebnu pažnju. Procene iz SAD govore da su troškovi koji se povezuju sa dijagnozom dijabetesa u 2017. godini iznosili 327 milijardi američkih dolara – od toga 237 milijardi dolara direktnih medicinskih troškova i 90 milijardi dolara izgublјene produktivnosti. Uzevši u obzir i ovako izraženu ekonomsku dimenziju šećerne bolesti u savremenim društvima, aktivnosti na polјu prevencije dobijaju na dodatnoj važnosti.

Veliki javnozdravstveni značaj pridaje se tipu 2 dijabetesa, koji se sreće kod više od 90% svih bolesnika sa šećernom bolešću. Sa druge strane, komplikacije šećerne bolesti zauzimaju posebno mesto u svim razmatranjima o dijabetesu. Odrasle osobe sa dijabetesom imaju 2-3 puta povećan rizik za nastanak srčanog i moždanog udara. Takođe, kod ovih pacijenata, neuropatija udružena sa smanjenim protokom krvi u tkivu stopala povećava verovatnoću nastanka ulkusa, infekcija i konačno, potencijalne amputacije zahvaćenog ekstremiteta. Sa druge strane dijabetesna retinopatija je važan uzrok slepila – u svetu se broj osoba koje su oslepele zbog dijabetesa procenjuje na oko 1 milion. Konačno, dijabetes je jedan od vodećih uzroka hronične bolesti bubrega. Sveukupno, brojne komplikacije koje dodatno usložnjavaju osnovno stanje, zahtevaju dodatno angažovanje resursa zdravstvenog sistema, povećavajući troškove i umanjujući mogućnosti za raspodelu sredstava ka drugim potrebama.

Sprečavanje razvoja tipa 2 dijabetesa može se postići jednostavnim intervencijama u životnom stilu, i u tom smeru cilјevi svakog pojedinca treba da budu:

• Dostizanje i održavanje zdrave telesne mase
• Fizička aktivnost
• Zdrava ishrana
• Prestanak (ili nezapočinjanje) pušenja

Ipak, za postizanje sveobuhvatnih rezultata na nivou šire zajednice, potreban je nešto drugačiji pristup sa cilјem efikasnog usvajanja pobrojanih životnih navika. S tim u vezi, iskustva iz sveta naglašavaju da je za postizanje trajnih rezultata na nivou populacije potrebno sprovesti akciju na više nivoa, u okvirima celog društva, posvetiti pažnju zahtevima različitih populacionih grupa, adekvatno programski cilјati populacije u visokom riziku kao i opštu populaciju sa nižim rizikom za razvoj šećerne bolesti. Poseban značaj imaju organizovani programi prevencije u koje se uklјučuju osobe za koje se ustanovi određeni nivo rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa. U okviru ovakvih programa, osoba se aktivno prati sa cilјem uticaja na održanje zdravih životnih navika, kao i postizanje zacrtanih cilјeva (gubitak telesne mase i postizanje određenog nivoa fizičke aktivnosti).

Zaklјučno, Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti treba sve da nas podseti na značaj prevencije tipa 2 dijabetesa – usvajanje životnih stilova koji smanjuju rizik od razvoja ove bolesti, može uticati i na smanjenje rizika za razvoj brojnih drugih stanja, i time ostvariti sveobuhvatan uticaj na unapređenje zdravlјa.

[:sr]

Светски дан борбе против шећерне болести – 14. новембар 2023.

Шећерна болест (Diabetes mellitus) представља једну од најзначајнијих хроничних незаразних болести нашег доба, са растућим утицајем на друштва и здравствене системе. Трогодишња кампања под називом „Приступ дијабетолошкој здравственој заштити“ („Access to diabetes care“), са обухватом периода 2021-2023. године, имала је за циљ да увећа свест о различитим аспектима превенције и лечења шећерне болести, а са тежњом да се стање у овој области унапреди. Овогодишње обележавање Светског дана борбе против шећерне болести представља се слоганом „Препознајте ризике. Предузмите акцију“ („Know your risk, know your response“), јасно наглашавајући улогу појединца у глобалној контроли дијабетеса. Познавање фактора ризика омогућава правовремено превентивно деловање, што код особа код којих се ипак установи шећерна болест, омогућава бољи успех у лечењу и умањење компликација.

Оптерећење дијабетесом у свету показује растући тренд током претходних деценија – у периоду 1980-2014 године, број особа са дијабетесом у свету порастао је са 108 милиона на 422 милиона. Додатно, у периоду од 20 посматраних година (2000-2019), опажа се и пораст смртности од дијабетеса од 3%. Укупно, на нивоу света, број особа умрлих од дијабетеса износио је 1,5 милиона у 2019. години, чему се може додати и 460 000 смртних исхода од бубрежних болести које су наступиле као последица дијабетеса.

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије за 2019. годину, 8,3% старијих од 20 година изјавило је да има шећерну болест, што представља пораст у односу на истраживање из 2006. године, када је овај удео износио 5,3%. Посматрано према структури узрока смрти, удео дијагноза Е10-Е14 (којима се означавају различити облици шећерне болести), у свим узроцима смрти у Републици Србији у три упоредне године (2000. – 2010. – 2020.) износио је 2,4% – 3,1% – 2,9%.

Економски утицај шећерне болести завређује посебну пажњу. Процене из САД говоре да су трошкови који се повезују са дијагнозом дијабетеса у 2017. години износили 327 милијарди америчких долара – од тога 237 милијарди долара директних медицинских трошкова и 90 милијарди долара изгубљене продуктивности. Узевши у обзир и овако изражену економску димензију шећерне болести у савременим друштвима, активности на пољу превенције добијају на додатној важности.

Велики јавноздравствени значај придаје се типу 2 дијабетеса, који се среће код више од 90% свих болесника са шећерном болешћу. Са друге стране, компликације шећерне болести заузимају посебно место у свим разматрањима о дијабетесу. Одрасле особе са дијабетесом имају 2-3 пута повећан ризик за настанак срчаног и можданог удара. Такође, код ових пацијената, неуропатија удружена са смањеним протоком крви у ткиву стопала повећава вероватноћу настанка улкуса, инфекција и коначно, потенцијалне ампутације захваћеног екстремитета. Са друге стране дијабетесна ретинопатија је важан узрок слепила – у свету се број особа које су ослепеле због дијабетеса процењује на око 1 милион. Коначно, дијабетес је један од водећих узрока хроничне болести бубрега. Свеукупно, бројне компликације које додатно усложњавају основно стање, захтевају додатно ангажовање ресурса здравственог система, повећавајући трошкове и умањујући могућности за расподелу средстава ка другим потребама.

Спречавање развоја типа 2 дијабетеса може се постићи једноставним интервенцијама у животном стилу, и у том смеру циљеви сваког појединца треба да буду:

• Достизање и одржавање здраве телесне масе
• Физичка активност
• Здрава исхрана
• Престанак (или незапочињање) пушења

Ипак, за постизање свеобухватних резултата на нивоу шире заједнице, потребан је нешто другачији приступ са циљем ефикасног усвајања побројаних животних навика. С тим у вези, искуства из света наглашавају да је за постизање трајних резултата на нивоу популације потребно спровести акцију на више нивоа, у оквирима целог друштва, посветити пажњу захтевима различитих популационих група, адекватно програмски циљати популације у високом ризику као и општу популацију са нижим ризиком за развој шећерне болести. Посебан значај имају организовани програми превенције у које се укључују особе за које се установи одређени ниво ризика за развој типа 2 дијабетеса. У оквиру оваквих програма, особа се активно прати са циљем утицаја на одржање здравих животних навика, као и постизање зацртаних циљева (губитак телесне масе и постизање одређеног нивоа физичке активности).

Закључно, Светски дан борбе против шећерне болести треба све да нас подсети на значај превенције типа 2 дијабетеса – усвајање животних стилова који смањују ризик од развоја ове болести, може утицати и на смањење ризика за развој бројних других стања, и тиме остварити свеобухватан утицај на унапређење здравља.А

[:]