[:rs]Svetski dan hrane 2022. Hrana je neophodna svima – niko ne sme biti zanemaren![:sr]Светски дан хране 2022. Храна је неопходна свима – нико не сме бити занемарен![:]
[:rs]
Svetski dan hrane 2022.
Hrana je neophodna svima – niko ne sme biti zanemaren!
Dok se, sa manjim ili većim uspehom, čitav svet bavi sagledavanjem i saniranjem dugoročnih posledica pandemije COVID-19 i dok istovremeno traje borba sa drugim duboko ukorenjenim problemima globalnog društva, svedoci smo stalno dolazećih novih pretnji i iskušenja.
Kampanja povodom obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana hrane ukazuje na činjenicu da se sve nagomilane globalne nedaće neminovno prelivaju na pitanje dostupnosti i bezbednosti hrane, a to je pitanje koje pogađa planetu u celini, ali i svakog pojedinca na njoj. S tim u vezi, ovogodišnja globalna kampanja ima za cilј da podstakne osećaj lične i kolektivne odgovornosti, da probudi solidarnost i aktivizam, kako u svakom od nas ponaosob, tako na nivou zajednica i društva u celini.
Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlјa. Obeležava se od 1981. godine, u preko 150 zemalјa sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je davne 1945. godine osnovana Svetska organizacija za hranu i polјoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).
Živimo u vremenu u kojem preko 3 milijarde lјudi širom sveta, što je oko 40% svetske populacije, ne može sebi da priušti zdrave i bezbedne namirnice što, direktno gledano, dovodi do neuhranjenosti, dok na duže staze, što je još problematičnije, ti lјudi bivaju zaroblјeni u položaju sveopšte egzistencijalne nesigurnosti. U svetu gladuje oko 811 miliona lјudi, a samo tokom 2021. godine, oko 193 miliona lјudi je bilo prinuđeno da se osloni na humanitarnu pomoć.
I pored ovako poraznih činjenica, važno je naglasiti – klјuč rešavanja problema gladi u svetu odavno ne leži u količini proizvedene hrane. Došli smo do tačke u kojoj se u svetu proizvodi dovolјno hrane za sve lјude na planeti. Naspram miliona gladnih, svaki četvrti orasli stanovnik naše planete ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazan. To nas dovodi do zaklјučka da problem zapravo leži u dostupnosti i pristupačnosti namirnica. Ovaj već odavno prepoznat faktor, dodatno je u novije vreme produblјen drugim globalnim izazovima – pandemijom COVID-19, ratovima i konfliktima, migracijama, klimatskim promenama, nejednakošću, porastom cena hrane itd.
Činjenica je da su svim ovim globalnim potresima uvek prvo pogođeni oni koji su već bili najugroženiji. Naime, više od 80% ekstremno siromašnih žive u ruralnim područjima i preživlјavanje im zavisi od sopstvene polјoprivredne proizvodnje. Takođe, klimatske promene najveći uticaj imaju na najsiromašnije u ruralnim područjima, jer direktno smanjuju prinose kultura i utiču na porast štetočina i bolesti koje ugrožavaju njihov opstanak i nutritivni kvalitet useva. Stoga ne čudi podatak da je oko 80 odsto raselјenih u svetu iz zemalјa ili sa teritorija koje su pogođene nedostatkom hrane, pri čemu se mnoge od njih suočavaju sa ozbilјnim klimatskim nepogodama i prirodnim katastrofama. Pored svega ovoga, više od 30 000 lјudi je svakog dana prinuđeno da beži iz svojih domova zbog sukoba i progona.
Ono što je sigurno jeste da lјudi širom sveta počinju da osećaju „domino-efekat“ svih svetskih pošasti koje su se udruženo nadvile nad nama i, očigledno, ne poznaju granice i podele koje je čovek veštački napravio. Iako često ne deluje tako, moramo biti svesni da smo svi u nekom trenutku potencijalno ugroženi.
Kao jedino rešenje i ideal kome se mora težiti nameće se tzv. „održivi svet“, održiva planeta. To je svet u kome se svako broji i svako je podjednako važan. U skladu s tim je i formulisan i slogan koji prati ovogodišnji Svetski dan hrane.
Svi su pred zadatkom od značaja za ceo lјudski rod – vlade zemalјa, akademska zajednica, civilni sektor, ali i svaki pojedinac, bez izuzetka – svi zajedno i solidarno moramo raditi na isticanju prava svih lјudi na hranu, na zdravu ishranu, ali i na mir i jednakost.
Svako od nas ponaosob, od najmlađih do najstarijih, može nešto da učini. Zajedničkim snagama mogli bismo da gradimo inkluzivniji svet koji ima održivu budućnost, sa lјudima koji svojim delima pokazuju empatiju i solidarnost. Da probamo:
- Ne okreći glavu od problema koje vidiš oko sebe!
- Govori da te čuju i drugi – imaš uticaj!
- Doniraj – hranu, novac, vreme!
- Počni da ceniš hranu!
- Pomozi u ublažavanju klimatskih promena!
- Podržavaj male proizvođače hrane!
- Smanji energetsku potrošnju!
Zdravstveno-promotivne aktivnosti koje se realizuju povodom obeležavanja Oktobra – meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, tradicionalno su usmerene ka najmlađima. Nјima se pruža prilika da svoja znanja o značaju pravilne ishrane za zdravlјe, oblikuju i izraze kroz sliku i pisanu reč. Upravo sa tim cilјem, i ove godine je raspisan tradicionalni konkurs namenjen predškolcima i učenicima osnovnih škola, na temu „PRAVILNA ISHRANA=ZDRAVLjE“. Ovaj likovni i literarni konkurs je objavlјen u „Prosvetnom pregledu“, a raspisuje ga Institut za javno zdravlјe „Dr Milan Jovanović Batut“, dok ga na regionalnom nivou sprovodi mreža instituta i zavoda za javno zdravlјe.
[:sr]
Светски дан хране 2022.
Храна је неопходна свима – нико не сме бити занемарен!
Док се, са мањим или већим успехом, читав свет бави сагледавањем и санирањем дугорочних последица пандемије COVID-19 и док истовремено траје борба са другим дубоко укорењеним проблемима глобалног друштва, сведоци смо стално долазећих нових претњи и искушења.
Кампања поводом обележавања овогодишњег Светског дана хране указује на чињеницу да се све нагомилане глобалне недаће неминовно преливају на питање доступности и безбедности хране, а то је питање које погађа планету у целини, али и сваког појединца на њој. С тим у вези, овогодишњa глобалнa кампањa има за циљ да подстакне осећај личне и колективне одговорности, да пробуди солидарност и активизам, како у сваком од нас понаособ, тако на нивоу заједница и друштва у целини.
Светски дан хране један је од најважнијих датума у Календару јавног здравља. Обележава се од 1981. године, у преко 150 земаља света. За датум његовог обележавања, 16. октобар, симболично је узет дан када је давне 1945. године основана Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO).
Живимо у времену у којем преко 3 милијарде људи широм света, што је око 40% светске популације, не може себи да приушти здраве и безбедне намирнице што, директно гледано, доводи до неухрањености, док на дуже стазе, што је још проблематичније, ти људи бивају заробљени у положају свеопште егзистенцијалне несигурности. У свету гладује око 811 милиона људи, а само током 2021. године, око 193 милиона људи је било принуђено да се ослони на хуманитарну помоћ.
И поред овако поразних чињеница, важно је нагласити – кључ решавања проблема глади у свету одавно не лежи у количини произведене хране. Дошли смо до тачке у којој се у свету производи довољно хране за све људе на планети. Наспрам милиона гладних, сваки четврти орасли становник наше планете има прекомерну телесну тежину или је гојазан. То нас доводи до закључка да проблем заправо лежи у доступности и приступачности намирница. Овај већ одавно препознат фактор, додатно је у новије време продубљен другим глобалним изазовима – пандемијом COVID-19, ратовима и конфликтима, миграцијама, климатским променама, неједнакошћу, порастом цена хране итд.
Чињеница је да су свим овим глобалним потресима увек прво погођени они који су већ били најугроженији. Наиме, више од 80% екстремно сиромашних живе у руралним подручјима и преживљавање им зависи од сопствене пољопривредне производње. Такође, климатске промене највећи утицај имају на најсиромашније у руралним подручјима, јер директно смањују приносе култура и утичу на пораст штеточина и болести које угрожавају њихов опстанак и нутритивни квалитет усева. Стога не чуди податак да је око 80 одсто расељених у свету из земаља или са територија које су погођене недостатком хране, при чему се многе од њих суочавају са озбиљним климатским непогодама и природним катастрофама. Поред свега овога, више од 30 000 људи је сваког дана принуђено да бежи из својих домова због сукоба и прогона.
Оно што је сигурно јесте да људи широм света почињу да осећају „домино-ефекат“ свих светских пошасти које су се удружено надвиле над нама и, очигледно, не познају границе и поделе које је човек вештачки направио. Иако често не делује тако, морамо бити свесни да смо сви у неком тренутку потенцијално угрожени.
Као једино решење и идеал коме се мора тежити намеће се тзв. „одрживи свет“, одржива планета. То је свет у коме се свако броји и свако је подједнако важан. У складу с тим је и формулисан и слоган који прати овогодишњи Светски дан хране.
Сви су пред задатком од значаја за цео људски род – владе земаља, академска заједница, цивилни сектор, али и сваки појединац, без изузетка – сви заједно и солидарно морамо радити на истицању права свих људи на храну, на здраву исхрану, али и на мир и једнакост.
Свако од нас понаособ, од најмлађих до најстаријих, може нешто да учини. Заједничким снагама могли бисмо да градимо инклузивнији свет који има одрживу будућност, са људима који својим делима показују емпатију и солидарност. Да пробамо:
- Не окрећи главу од проблема које видиш око себе!
- Говори да те чују и други – имаш утицај!
- Донирај – храну, новац, време!
- Почни да цениш храну!
- Помози у ублажавању климатских промена!
- Подржавај мале произвођаче хране!
- Смањи енергетску потрошњу!
Здравствено-промотивне активности које се реализују поводом обележавања Октобра – месеца правилне исхране и Светског дана хране, традиционално су усмерене ка најмлађима. Њима се пружа прилика да своја знања о значају правилне исхране за здравље, обликују и изразе кроз слику и писану реч. Управо са тим циљем, и ове године је расписан традиционални конкурс намењен предшколцима и ученицима основних школа, на тему „ПРАВИЛНА ИСХРАНА=ЗДРАВЉЕ“. Овај ликовни и литерарни конкурс је објављен у „Просветном прегледу“, а расписује га Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, док га на регионалном нивоу спроводи мрежа института и завода за јавно здравље.
[:]