[:rs]XVII EVROPSKA NEDELjA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE 2023. GODINE[:sr]XVII ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ 2023. ГОДИНЕ[:]

Za gotovo sve slučajeve raka grlića materice odgovoran je Humani papiloma virus (HPV). Prirodni tok HPV infekcije i biološko ponašanje premalignih promena grlića materice omogućava prevenciju karcinoma grlića na više nivoa – merama kojima se sprečava pojava ovog obolјenja, kao i onim koje omogućavaju rano otkrivanje premalignih promena, čime se veoma uspešno zaustavlјa dalјi razvoj bolesti i njen fatalni ishod.

ŠTA TREBA DA ZNAMO O RAKU GRLIĆA MATERICE?

Rak grlića materice je zloćudni tumor, lokalizovan na donjem delu materice okrenutom ka vagini, koji nastaje kada se  neke ćelije grlića materice izmene i počnu da se nekontrolisano umnožavaju. Najčešće se javlјa između 35. i 50. godine života, ali se može javiti i u mlađem ili starijem dobu.

DA LI SE RAK GRLIĆA MATERICE MOŽE SPREČITI?

Razvoj ove bolesti se može sprečiti otkrivanjem ranih premalignih promena u ćelijama površinskog sloja grlića materice. Neke od ovih promena su blage, često bez ikakvih simptoma, i mogu se spontano povući, ali postoje i one koje, ukoliko se na vreme ne uklone, u periodu od nekoliko godina mogu da prerastu u rak grlića materice.

ZNACI I SIMPTOMI KOJI UPOZORAVAJU NA RAK GRLIĆA MATERICE

·         krvarenje u toku i nakon seksualnog odnosa

·         krvarenje između dve menstruacije

·         produženo menstrualno krvarenje

·         krvarenje nakon menopauze

·         pojačani vaginalni sekret i pored  primenjene terapije

·         ponovlјene ranice ili oštećenja sluzokože grlića

·         bol u krstima ili nozi, oticanje nogu

Postojanje jednog ili više navedenih simptoma budi sumnju na postojanje raka grlića materice i nikako ih ne treba zanemariti, naročito ukoliko traju duže vremena ili ukoliko se ponavlјaju. Ukoliko ih uočite, obratite se svom ginekologu!

KOJI SU NAJČEŠĆI FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK RAKA GRLIĆA MATERICE?

Osnovni faktor rizika je dugotrajana infekcija određenim tipovima Humanih papiloma virusa (HPV).

Postoji preko 100 tipova HPV-a, od kojih oko 40 izaziva infekcije sluzokože polnih organa kod oba pola. Neki od njih uzrokuju promene u površinskim ćelijama grlića materice iz kojih vremenom može da se razvije rak grlića materice.

U 99,7% slučajeva raka grlića materice postoji HPV infekcija! U čak 70% slučajeva uzročnik je neki od visokorizičnih tipova HPV-a (16 i 18), koji su dokazano onkogeni!

Imajući u vidu da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima Humanog papiloma virusa (HPV), smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije protiv ove bolesti pravovremena imunizacija protiv humanog papiloma virusa. Ova intervencija smatra se isplativom, naročito za zemlјe gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak.

Većina zemalјa Evropske unije je uvela imunizaciju protiv HPV-a. U zemlјama poput SAD, gde je vakcina u upotrebi od 2006. godine, i Australiji, gde se beleži velika pokrivenost imunizacijom, već se evidentira značajno smanjenje broja inficiranih HPV-om, ređa pojava prekanceroznih promena grlića materice kod mladih žena, kao i genitalnih kondiloma kod

pripadnika oba pola.

Ipak, ono što je veoma važno istaći jeste da imunizacija, koliko god bila bezbedna i delotvorna mera prevencije, nikako ne isklјučuje potrebu za redovnim obavlјanjem preventivnih pregleda, naročito ako se uzme u obzir da postojeće vakcine ne štite od svih tipova Humanog papiloma virusa.

DA LI JE HPV INFEKCIJA JEDINA KARIKA U LANCU NASTANKA KARCINOMA GRLIĆA MATERICE ILI SAMO JEDAN OD FAKTORA RIZIKA?

HPV infekcija je neophodan ali ne i dovolјan faktor rizika za nastanak raka grlića materice!

KO JE POD POVEĆANIM RIZIKOM OD NASTANKA OVOG KARCINOMA?

Pod visokim rizikom od nastanka raka grlića materice su žene:

• pušači,
• sa oslablјenim imunim sistemom (HIV infekcija, imunosupresivna terapija),
• koje su rano stupile u seksualne odnose (pre 16. godine života)
• koje su imale veliki broj seksualnih partnera,
• koje upražnjavaju seksualne odnose bez zaštite (kondoma),
• koje ne idu na redovne kontrolne preglede,
• koje više godina koriste oralne kontraceptive,
• sa prekomernom telesnom težinom,
• sa čestim upalama vagine i materice.

DA LI SE RAK GRLIĆA MATERICE  MOŽE SPREČITI?

Rak grlića materice nije nasledna bolest i može se sprečiti!

ŠTA JE RANO OTKRIVANјE RAKA GRLIĆA MATERICE?

Potrebno je nekoliko godina da bi promene na grliću materice izazvane dugotrajnom virusnom infekcijom, prerasle u rak. Redovni pregledi imaju za cilј da promene na grliću materice pronađu rano, pre nego što nastane rak, kada mogu lako da se otklone. S tim cilјem Republika Srbija započela je organizovani skrining program za rano otkrivanje raka grlića materice, koji je besplatan za sve žene starosti od 25 do 64 godine.

Pregled za rano otkrivanje raka grlića materice obavlјa se jednostavnim Papanikolau testom.

Kako se vrši testiranje  Papanikolau testom?

U toku kratkog i bezbolnog ginekološkog pregleda sa površne grlića materice uzima se bris koji se potom šalјe u laboratoriju, gde se analizira pod mikroskopom u potrazi za ćelijama koje su izmenjene (abnormalne). Ovaj pregled se naziva Papanikolau test (Papa test). Pregled se nikada ne radi u vreme menstruacije. Dva dana pre pregleda ne treba imati seksualne odnose i ne treba koristiti nikakve vaginalete. Papanikolau test se najpre radi dve godine zaredom, a nakon toga,  ako su prethodna dva rezultata bila normalna, na svake tri godine.

Šta se dešava kada dođe rezultat?

Rezultat testa moći ćete da preuzmete u vašem domu zdravlјa. Većina žena, koje redovno idu na preglede,  ima normalan rezultat Papanikolau testa. U tom slučaju rizik da se dobije rak grlića materice je mali.

Neke žene imaju abnormalan rezultat Papnikolau testa. To ne znači da one imaju rak, već da su u njihovom brisu nađene izmenjene ćelije, zbog čega su neophodni dodatni pregledi po uputstvu ginekologa. Neke promene, koje se otkriju dodatnim pregledima, treba odstraniti kako ne bi prerasle u rak. Jednostavan tretman, koji uglavnom može da se obavi ambulantno, najčešće je dovolјan. Takvi tretmani retko utiču na seksualni život žene ili njenu mogućnost da ima decu.

KAKO MOŽETE SMANјITI RIZIK OD NASTANKA RAKA GRLIĆA MATERICE?

·         Odlaskom na preventivne  preglede i redovne kontrole kod ginekologa;

·         Javlјanjem na organizovani skrining za rak grlića materice (kada dobijete poziv iz doma zdravlјa);

·         Poznavanjem simptoma ove bolesti i odlaskom kod lekara ukoliko se uoči neki od njih;

·         Vakcinisanjem protiv  HPV, ukoliko spadate u cilјnu grupu za primanje vakcine.

ZAŠTO SU VAŽNI PREVENTIVNI PREGLEDI?

Cilј redovnih preventivnih pregleda je otkrivanje početnih promena na grliću materice pre nego što se maligno obolјenje razvije. Što se promene ranije otkriju, lečenje je lakše i uspešnije. Kada se rak već razvije, tretman postaje teži, a njegov uspeh je manje zagarantovan.

Zapamtite, u početnim stadijumima bolesti najčešće nema nikakvih simptoma!

ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се  неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота, али се може јавити и у млађем или старијем добу.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.

ЗНАЦИ И СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

·         крварење у току и након сексуалног односа

·         крварење између две менструације

·         продужено менструално крварење

·         крварење након менопаузе

·         појачани вагинални секрет и поред  примењене терапије

·         поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића

·         бол у крстима или нози, отицање ногу

Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом гинекологу!

 КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ).

Постоји преко 100 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.

У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!

Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.

Већина земаља Европске уније је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајно смањење броја инфицираних ХПВ-ом, ређа појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код

припадника оба пола.

Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.

ДА ЛИ ЈЕ ХПВ ИНФЕКЦИЈА ЈЕДИНА КАРИКА У ЛАНЦУ НАСТАНКА КАРЦИНОМА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ ИЛИ САМО ЈЕДАН ОД ФАКТОРА РИЗИКА?

ХПВ инфекција је неопходан али не и довољан фактор ризика за настанак рака грлића материце!

 КО ЈЕ ПОД ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ ОД НАСТАНКА ОВОГ КАРЦИНОМА?

Под високим ризиком од настанка рака грлића материце су жене:

• пушачи,
• са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија),
• које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота)
• које су имале велики број сексуалних партнера,
• које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома),
• које не иду на редовне контролне прегледе,
• које више година користе оралне контрацептиве,
• са прекомерном телесном тежином,
• са честим упалама вагине и материце.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ  МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Рак грлића материце није наследна болест и може се спречити!

 ШТА ЈЕ РАНО ОТКРИВАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване дуготрајном вирусном инфекцијом, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.

Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.

Како се врши тестирање  Папаниколау тестом?

У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не ради у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога,  ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.

Шта се дешава када дође резултат?

Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе,  има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали.

Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.

КАКО МОЖЕТЕ СМАЊИТИ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

·         Одласком на превентивне  прегледе и редовне контроле код гинеколога;

·         Јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља);

·         Познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих;

·         Вакцинисањем против  ХПВ, уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.

 ЗАШТО СУ ВАЖНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ?

Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се малигно обољење развије. Што се промене раније открију, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.

Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!