[:rs]31. januar – Nacionalni dan bez duvana[:sr]31. јануар – Национални дан без дувана[:]

[:rs]

31. januar – Nacionalni dan bez duvana

Brojanje dana bez duvana je brojanje koraka ka zdravlјu

U Srbiji se svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana. Ove godine, ne po prvi put, ovaj datum se obeležava pod sloganom „365 DANA BEZ DUVANA”, sa cilјem postizanja kontinuiranog zdravstveno-promotivnog delovanja i slanja jasnih poruka u vezi sa štetnošću konzumiranja svih duvanskih proizvoda. Pored nedvosmislenog ukazivanja na neposredne štetne efekte same upotrebe duvana, kao i izloženosti duvanskim proizvodima, ova kampanja ima za cilј da posebno naglasi neprocenjiv i višestruki značaj prestanka pušenja – kako za same pušače, tako i za njihovo neposredno okruženje, ali i za širu zajednicu.

Pušenje je dokazano jedan od najznačajnijih pojedinačnih faktora rizika koji utiče na prevremeno obolevanje, ali i umiranje u svetu i kod nas. Decenijama unazad, čvrsto su utemelјeni dokazi da je pušenje jedan od glavnih uzročnika kardiovaskularnih i obolјenja respiratornog sistema, dok je direktna veza između pušenja i preko 20 tipova malignih obolјenja takođe naučno dokazana.

I pored Okvirne konvencije o kontroli duvana, koju je tokom skoro dve decenije od donošenja, potpisalo preko 160 zemalјa, na svetu i dalјe puši oko 1,3 milijarde lјudi, pri čemu je važno naglasiti da skoro 80% pušača živi u zemlјama sa niskim i srednjim prihodima. Poražavajuć je i podatak da 8 miliona lјudi širom sveta svake godine prevremeno umre usled upotrebe duvana, a čak oko 1,2 miliona samo od posledica izloženosti duvanskom dimu.

Rezultati poslednjeg  Istraživanja zdravlјa stanovništva Srbije iz 2019. godine, pokazuju da je naša zemlјa, kada je reč o pušenju, u ne baš slavnom evropskom, ali i svetskom vrhu. I pored blagog pada u odnosu na rezultate ranijih istraživanja, 2019. godine pušilo je 31,9% stanovnika Srbije starijih od 15 godina. U prilog ovom neslavnom podatku, važno je naglasiti i da u našoj zemlјi najmanje 15.000 lјudi svake godine prevremeno umre zbog štetnih efekata pušenja.

Prema podacima iz istog istraživanja, svaki četvrti pušač je pokušao da ostavi pušenje, dok je skoro 60% njih bilo zabrinuto za sopstveno zdravlјe zbog štetnih posledica pušenja. Podatak da je u Srbiji u 2019. godini samo 30,1% pušača dobilo savet od zdravstvenog radnika da prestane da puši ukazuje na potrebu za intenziviranjem i adekvatnim usmeravanjem zdravstveno-edukativnog rada na ovu temu, kako unutar samih zdravstvenih ustanova, tako i izvan njih.

Zavisnost od duvana ispolјava brojne odlike hronične bolesti, što je važno dobro razumeti i uvek ozbilјno razmatrati kako bi se izvršila odgovarajuća procena i odabrao najbolјi tretman za odvikavanje.

Delovanje na temu kontrole duvana, prevencije i odvikavanja od pušenja, može se vršiti na više nivoa – od međunarodnog, koji se postiže konvencijama koje proklamuju zajednički stav struke, preko nacionalnog, koji se manifestuje kroz donošenje i sprovođenje strateških planova i odgovarajuće regulative na nivou zdravstvenog sistema, preko lokalnog delovanja – kroz raznovrsne inicijative i intersektorsku saradnju, sve do delovanja na nivou pojedinca.

Zahvalјujući sve striktnijim regulativama širom sveta, tokom poslednjih par decenija, popularnost i zastuplјenost tradicionalnih cigareta se evidentno smanjuje, naročito u razvijenijim zemlјama. Takav trend naveo je duvansku industriju da traga za novim proizvodnim rešenjima. Novi proizvodi se, od strane proizvođača, nude kao savremena i atraktivna, jednostavna i ugodna pomoć pri odvikavanju od pušenja, ali i kao zdravija alternativa običnim cigaretama, što predstavlјa novi veliki izazov u oblasti kontrole duvana. Ono što posebno brine kada su u pitanju ovi proizvodi jeste ubrzani rast njihove popularnosti u populaciji adolescenata i mladih, koji se povode upravo atributom „bezbednije i zdravije alternative“, bez dovolјno pouzdanih i relevantnih informacija koje bi potkrepile takve marketinške tvrdnje.

U našoj zemlјi, prema rezultatima ESPAD istraživanja iz 2019. godine, elektronske cigarete je tokom života probalo čak 17,7%, a zagrevane duvanske proizvode 7% šesnaestogodišnjaka u Srbiji. Skoro tri četvrtine učenika elektronske cigarete je probalo iz radoznalosti, a više od trećine njih smatra da one nisu štetne po zdravlјe. Prema nešto novijim podacima, iz HBSC istraživanja, iz 2022. godine, dolazimo i do potvrde već postojećeg empirijskog utiska da je među mladima uzrasta 16 godina, sada definitivno zastuplјenjije korišćenje elektronskih nego tradicionalnih cigareta, što upozorava na ogromnu javnozdravstvenu pretnju koju donose novi trendovi.

Sve pomenuto ukazuje na važnost i ističe potrebu za stalnim aktuelizovanjem teme prevencije pušenja i kontrole duvana, na potrebu za kontinuiranim i intenzivnim sprovođenjem zdravstveno-edukativnih aktivnosti na svim nivoima i među svim populacionim grupama. U svemu tome, ne sme se zanemariti ni značaj prestanka pušenja kao jednog od najvažnijih koraka u prevenciji prevremenog obolevanja i umiranja. Važno je naglasiti da programi podrške pri odvikavanju od pušenja moraju biti zasnovani na dokazima, vođeni i kontrolisani od strane relevantnih stručnih lica, a ne oblikovani neproverenim novim trendovima koje osmišlјava i diktira upravo onaj ko je i tvorac celog problema – duvanska industrija.

Kontrola duvana je duga i beskompromisna borba koja zahteva angažovanje svakog pojedinca, ali i učešće što više činilaca iz svih sfera javnog života sa samo jednim jasnim i nedvosmislenim cilјem, a to je kreiranje okruženja koja podržavaju zdraviji izbor – život bez duvana. Svaki dan bez duvana nas makar malo približava tom cilјu.

[:sr]

31. јануар – Национални дан без дувана

Бројање дана без дувана је бројање корака ка здрављу

У Србији се сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Ове године, не по први пут, овај датум се обележава под слоганом „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”, са циљем постизања континуираног здравствено-промотивног деловања и слања јасних порука у вези са штетношћу конзумирања свих дуванских производа. Поред недвосмисленог указивања на непосредне штетне ефекте саме употребе дувана, као и изложености дуванским производима, ова кампања има за циљ да посебно нагласи непроцењив и вишеструки значај престанка пушења – како за саме пушаче, тако и за њихово непосредно окружење, али и за ширу заједницу.

Пушење је доказано један од најзначајнијих појединачних фактора ризика који утиче на превремено оболевање, али и умирање у свету и код нас. Деценијама уназад, чврсто су утемељени докази да је пушење један од главних узрочника кардиоваскуларних и обољења респираторног система, док је директна веза између пушења и преко 20 типова малигних обољења такође научно доказана.

И поред Оквирне конвенције о контроли дувана, коју је током скоро две деценије од доношења, потписало преко 160 земаља, на свету и даље пуши око 1,3 милијарде људи, при чему је важно нагласити да скоро 80% пушача живи у земљама са ниским и средњим приходима. Поражавајућ је и податак да 8 милиона људи широм света сваке године превремено умре услед употребе дувана, а чак око 1,2 милиона само од последица изложености дуванском диму.

Резултати последњег  Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, показују да је наша земља, када је реч о пушењу, у не баш славном европском, али и светском врху. И поред благог пада у односу на резултате ранијих истраживања, 2019. године пушило је 31,9% становника Србије старијих од 15 година. У прилог овом неславном податку, важно је нагласити и да у нашој земљи најмање 15.000 људи сваке године превремено умре због штетних ефеката пушења.

Према подацима из истог истраживања, сваки четврти пушач је покушао да остави пушење, док је скоро 60% њих било забринуто за сопствено здравље због штетних последица пушења. Податак да је у Србији у 2019. години само 30,1% пушача добило савет од здравственог радника да престане да пуши указује на потребу за интензивирањем и адекватним усмеравањем здравствено-едукативног рада на ову тему, како унутар самих здравствених установа, тако и изван њих.

Зависност од дувана испољава бројне одлике хроничне болести, што је важно добро разумети и увек озбиљно разматрати како би се извршила одговарајућа процена и одабрао најбољи третман за одвикавање.

Деловање на тему контроле дувана, превенције и одвикавања од пушења, може се вршити на више нивоа – од међународног, који се постиже конвенцијама које прокламују заједнички став струке, преко националног, који се манифестује кроз доношење и спровођење стратешких планова и одговарајуће регулативе на нивоу здравственог система, преко локалног деловања – кроз разноврсне иницијативе и интерсекторску сарадњу, све до деловања на нивоу појединца.

Захваљујући све стриктнијим регулативама широм света, током последњих пар деценија, популарност и заступљеност традиционалних цигарета се евидентно смањује, нарочито у развијенијим земљама. Такав тренд навео је дуванску индустрију да трага за новим производним решењима. Нови производи се, од стране произвођача, нуде као савремена и атрактивна, једноставна и угодна помоћ при одвикавању од пушења, али и као здравија алтернатива обичним цигаретама, што представља нови велики изазов у области контроле дувана. Оно што посебно брине када су у питању ови производи јесте убрзани раст њихове популарности у популацији адолесцената и младих, који се поводе управо атрибутом „безбедније и здравије алтернативе“, без довољно поузданих и релевантних информација које би поткрепиле такве маркетиншке тврдње.

У нашој земљи, према резултатима ESPAD истраживања из 2019. године, електронске цигарете је током живота пробало чак 17,7%, а загреване дуванске производе 7% шеснаестогодишњака у Србији. Скоро три четвртине ученика електронске цигарете је пробало из радозналости, а више од трећине њих сматра да оне нису штетне по здравље. Према нешто новијим подацима, из HBSC истраживања, из 2022. године, долазимо и до потврде већ постојећег емпиријског утиска да је међу младима узраста 16 година, сада дефинитивно заступљењије коришћење електронских него традиционалних цигарета, што упозорава на огромну јавноздравствену претњу коју доносе нови трендови.

Све поменуто указује на важност и истиче потребу за сталним актуелизовањем теме превенције пушења и контроле дувана, на потребу за континуираним и интензивним спровођењем здравствено-едукативних активности на свим нивоима и међу свим популационим групама. У свему томе, не сме се занемарити ни значај престанка пушења као једног од најважнијих корака у превенцији превременог оболевања и умирања. Важно је нагласити да програми подршке при одвикавању од пушења морају бити засновани на доказима, вођени и контролисани од стране релевантних стручних лица, а не обликовани непровереним новим трендовима које осмишљава и диктира управо онај ко је и творац целог проблема – дуванска индустрија.

Контрола дувана је дуга и бескомпромисна борба која захтева ангажовање сваког појединца, али и учешће што више чинилаца из свих сфера јавног живота са само једним јасним и недвосмисленим циљем, а то је креирање окружења која подржавају здравији избор – живот без дувана. Сваки дан без дувана нас макар мало приближава том циљу.

[:]