[:rs]4. februar – Svetski dan borbe protiv raka[:sr]4. фебруар – Светски дан борбе против рака[:]

[:rs]

4. februar – Svetski dan borbe protiv raka: završetak trogodišnje kampanje: „Close the Care Gap / Together, we challenge those in power“

Svetski dan borbe protiv raka obeležava se 4. februara, uz podršku brojnih aktera, a u sklopu odabranih tematskih kampanja. U 2024. godini, tematski okvir koji je opredelјen još pre nekoliko godina, dobija svoj završetak – trogodišnja kampanja „Close the Care Gap“ biće okončana pod sloganom „Together, we challenge those in power“, a sa cilјem uvećanja svesti donosilaca odluka o pitanjima prevencije, lečenja i nege u sferi malignih bolesti.

Aktivnosti sprovođene u okviru prve dve godine kampanje, naglašavale su različite aspekte delovanja – prva godina kampanje (2022.) obeležena je temom „Realising the problem“, sa cilјem da se sagledaju razmere problema, uoče klјučni nedostaci, i definišu glavni pravci delovanja. Nastavak kampanje (2023.) pod temom „Uniting our voices and taking action“ bio je određen proširivanjem poruka ka različitim društvenim grupama, uz mobilisanje i ujedinjavanje različitih činilaca ka zajedničkom cilјu. Sa jasnim uvidom u situaciju, formiranom vizijom rešenja i osnaženim socijalnim vezama, ulazi se u treću godinu kampanje pod temom „Together, we challenge those in power“ – veće uklјučivanje upravlјačkih kapaciteta jednog društva u rešavanje otvorenih pitanja u vezi sa prevencijom, lečenjem i negom u kontekstu malignih bolesti. Slično kao i u prethodnim godinama, sadržaj aktivnosti, koje su zamišlјene u ovoj godini, mogu biti ostvarene u različitim oblicima – od individualnog zalaganja u zajednici, do uklјučivanja ustanova važnih za pokretanje širih društvenih pitanja, ali i konačno, većeg uklјučivanja donosilaca odluka u donošenje trajnih rešenja. Udružena akcija na svim nivoima – kao i u drugim javnozdravstvenim naporima, najbolјe rezultate doneće i u ovoj oblasti.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastuplјeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916 000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830 000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769 000 smrtnih slučajeva) i dojke (685 000 smrtnih slulčajeva). Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu. Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući – procene su da su u svetu, troškovi povezani sa rakom u 2010. iznosili 1.16 biliona dolara, što nedvosmisleno govori da pored direktnog uticaja na zdravlјe pojedinaca, maligne bolesti mogu biti i značajan ograničavajući faktor jednog društva u različitim sferama.

Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2021. godine od svih malignih tumora obolelo 41.784 osoba (22.333 muškaraca i 19.451 žena). Iste godine od raka je umrlo 19.979 osoba oba pola, 10.974 muškaraca i 9.005 žena. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolјevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2021. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.815 muškaraca i 2.139 žena, a umrlo je 3.082 muškaraca i 1.526 žena.

Prema obolјevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2021. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.447 i umrlo 1.765 žena.

Šta možemo da učinimo?

Preventivne aktivnosti na polјu sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavlјaju klјučni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti. Procene govore da se čak 40% malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće pobolјšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Cilјna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

[:sr]

4. фебруар – Светски дан борбе против рака: завршетак трогодишње кампање: „Close the Care Gap / Together, we challenge those in power“

Светски дан борбе против рака обележава се 4. фебруара, уз подршку бројних актера, а у склопу одабраних тематских кампања. У 2024. години, тематски оквир који је опредељен још пре неколико година, добија свој завршетак – трогодишња кампања „Close the Care Gap“ биће окончана под слоганом „Together, we challenge those in power“, а са циљем увећања свести доносилаца одлука о питањима превенције, лечења и неге у сфери малигних болести.

Активности спровођене у оквиру прве две године кампање, наглашавале су различите аспекте деловања – прва година кампање (2022.) обележена је темом „Realising the problem“, са циљем да се сагледају размере проблема, уоче кључни недостаци, и дефинишу главни правци деловања. Наставак кампање (2023.) под темом „Uniting our voices and taking action“ био је одређен проширивањем порука ка различитим друштвеним групама, уз мобилисање и уједињавање различитих чинилаца ка заједничком циљу. Са јасним увидом у ситуацију, формираном визијом решења и оснаженим социјалним везама, улази се у трећу годину кампање под темом „Together, we challenge those in power“ – веће укључивање управљачких капацитета једног друштва у решавање отворених питања у вези са превенцијом, лечењем и негом у контексту малигних болести. Слично као и у претходним годинама, садржај активности, које су замишљене у овој години, могу бити остварене у различитим облицима – од индивидуалног залагања у заједници, до укључивања установа важних за покретање ширих друштвених питања, али и коначно, већег укључивања доносилаца одлука у доношење трајних решења. Удружена акција на свим нивоима – као и у другим јавноздравственим напорима, најбоље резултате донеће и у овој области.

Оптерећење раком у свету

У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2020. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (916 000 смртних случајева), рак јетре (830 000 смртних случајева), рак желуца (769 000 смртних случајева) и дојке (685 000 смртних слулчајева). Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету. Економски значај малигних болести такође је значајан и растући – процене су да су у свету, трошкови повезани са раком у 2010. износили 1.16 билиона долара, што недвосмислено говори да поред директног утицаја на здравље појединаца, малигне болести могу бити и значајан ограничавајући фактор једног друштва у различитим сферама.

Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2021. године од свих малигних тумора оболело 41.784 особа (22.333 мушкараца и 19.451 жена). Исте године од рака је умрло 19.979 особа оба пола, 10.974 мушкараца и 9.005 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2021. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.815 мушкараца и 2.139 жена, а умрло је 3.082 мушкараца и 1.526 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2021. години од малигних тумора дојке оболело 4.447 и умрло 1.765 жена.

Шта можемо да учинимо?

Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40% малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

[:]