[:rs]Alergija i hrana[:sr]Алергија и храна[:]

[:rs]

Najčešće postavljana pitanja o alergiji na hranu

Neželjene reakcije na hranu: Na unošenje neke namirnice mogu se javiti neželjene reakcije koje mogu biti izazvane imunološkim mehanizmom (nutritivne alergije) ili neimuniološkim mehanizmom (intolerancija na hranu).
Ove neimunološke (pseudoalergijske reakcije) gde izostaje reakcija stvaranja antitela na hranu koja deluje kao antigen mogu nastati usled različitih uzroka. Posto je teško identifikovati uzrok nastanka ovih poremećaja koristi se termin intolerancija na hranu, kao širok pojam koji podrazumeva neželjene reakcije na hranu. Uzrok može biti:
1) nedostatka enzima (npr. laktaze pa osobama sa takvim poremećajem smeta mleko i mlečni proizvodi, što se manifestuje grčevima, gasovima, diarejom); 2)
2) prisustvo mikroorganizama, tj bakterija i njihovih toksina u namirnicama,
3) usled prisustva prirodne supstance u hrani kao sto je histamin (u siru, vinu, ribi, naročito tunjevini, što izaziva simptome slične alergiji koji se označavaju kao histaminska toksičost,
4) reakcije na aditive (supstance dodate hrani da se poboljša ukus, boja ili zaustavi rast mikroorganizama),
5) psihološke reakcije, zapaljenja pojedinih organa sistema za varenje.
6) Psihički činioci
Alergija na hranu-nutritivna alergija
Koje su namirnice najčešći uzročnici koji dovode do alergijskih reakcija?
Proteini jajeta (belance), mleko, soja, riba, krompir, kupus, višnje, jagode, breskve, kikiriki, brašno.
Nutritivni alergen je fragment hrane, najčesce protein koji nije dovoljno svaren pod dejstvom sokova za varenje ili dobro kulinarski obrađen i kao rezultat toga on prolazi kroz crevnu sluzokožu, ulazi u krv, a zatim u organe izazivajući alergiju.Pri prvom kontaktu sa nekom namirnicom ne dolazi do alergijske reakcije. Ona tada biva prepoznata od strane imunog sistema kao strana materija-antigen i na nju se tada stvore antitela. Tek pri ponovnom unošenju te iste namirnice može da se pokrene alergijska reakcija. Tada dolazi do reakcije Ag (unete namirnice po drugui put ) i At (stvorenih pri prvom unosu te supstance). Tada se osobađaju supstance kao što je histamin iz mastocita koje oštećuju tkiva i daju simptome alergije.Mastociti se nalaze u celom organizmu, ali ih najviše ima u : nosu, zdrelu, plućima, koži, centralnom nervnom sistemu i sistemu za varenje. To je upravo i razlog što alergijske reakcije na hranu ne zahvataju samo sistem za varenje. Ako se tegobe odnose na sistem za varenje govorimo o digestivnoj alergiji. Ona se najčešće ispoljava kao diareja ili tegobe sa varenjem, nadimanje, grcevi u trbuhu. Takođe može da se ispolji i na sluzokoži usta kao aftozni stomatitis ili crvrnilo.
Na koži: urtikarija, ekcem, angioedem, vaskulitis (upala kapilara).
Respiratorni sistem: kijavica, bronhitis, otezano disanje, bronhijalna astma.
Ako je zahvaćeno više sistema nastaće anafilaktički šok (praćen padom krvnog pritiska).
Centralni nervni sistem: migrena, sindrom napetosti, umora, smanjene koncentracije i dr. nedovoljno definisani znaci. Ako je osoba jako osetljiva na neki alergen biće zahvaćen veći broj organa alergijskom reakcijom. Zbog oštećenja krvnih sudova oni će propuštati tečnost u tkiva i smanjće se količina cirkulišuće krvi, što uslovljava pad krvnog pritiska i stanje šoka.
Znaci anafilaktičkog šoka su: svrab po koži, otok usana, curenje iz nosa, mučnina, bolovi u trbuhu, povrać anje, proliv, otežno disanje nesvestica, gubitak svesti i smrt.
Zašto su kod dece česće alergije nego kod odraslih?
Kod dece je sistem za varenje i imuni sistem “nezreo”i zbog toga je smanjena koncentracija sekretornog IgA u crevnim sokovima, sporija je peristaltika, smanjena količina želudačne kiseline i enzima za varenje, kao i češće virusne infekcije koje koje ostećuju epitel organa za varenje i povećavaju sintezu IgE antitela koja su značajna u nastanku alergijskih reakcija. Kod dece koja su na majčinom mleku alergijske reakcije su manje, ne samo zbog toga sto se kasnije unose druge namirnice i pruža mogućnost sazrevanja organa za varenje, već i zbog toga sto majčino mleko sadrži IgA antitela i T limfocite koji smanjuju alergijske reakcije.
Šta je to ukrštena alergijska reakcija?
Ako neko ima alergiju na neku namirnicu, doktor ce ga upozoriti da izbegava tu namirnicu, ali i srodne namirnice da bi se izbegla alergijska reakcija. Na primer: ako neko daje podatak da je alergičan na dagnje, test će obično pokazati da osoba nije alergična samo na njih već i na druge vrste školjki, pa i na rakove takođe. Kod ljudi koji imaju alergiju na polen zapaženo je da često imaju alergiju na jabuke, dinje, lubenice ili na med.
Kako se postavlja dijagnoza alergije na hranu?
• Brizljivo se uzimaju podaci od pacijenta postavljanjem pitanja.
• Sprovodi se eliminaciona dijeta ( izostavljanje iz upotrebe namirnicu koja je sumnjiva 48 h i prati pojavu alergije kod pacijenta kad je ponovo uzme) Potreban oprez jer alergija moze biti jaka.
• Kožne probe (skarifikacioni test kao npr. Prik test) Nedostatak im je što mogu dati lažno pozitivan rezultat.
• Test krvi (RAST i ELISA) Traže se specifična anti tela klase IgE
• Jednostruko ili dvostruko slepa metoda. Daje se inkrimisana namirnica u vidu suve supstance u obliku kapsula (ne zna pacijent ili ne zna ni doktor koja je namirnica u pitanju, a na osnovu datih kriterijuma se procenjuje alergija)
Kako se leči alergija na hranu?
Osnov lečenja je izbaciti (eliminisati) datu namirnicu iz ishrane. Mora se voditi računa o tome da se mnoge namirnice koje izazivaju alergiju nalaze u većim ili manjim količinama u drugim namirnicama, kao jaja u keksu, u dresingu za salatu ili majonezu, mleko u sladoledu. Kod jako alergičnih osoba i minimalne količine unetog alergena mogu izazvati teške, pa i po život opasne alergijske reakcije. U lakšim slučajevima u obzir dolazi davanje antihistaminika i tableta kalcijuma koji će ublažiti svrab, otok, curenje iz nosa, kortikosteroidi (Dexametason, Niripan) koji će otkloniti znake zapaljenja, bronhodilatatori koji će doprineti poboljšanju disanja u slučaju gušenja.
Prim. Dr Branka Konstantinović Birovljev, spec. za ishranu

Photo: all-free-download.com

[:sr]

Најчешће постављана питања о алергији на храну

Нежељене реакције на храну: На уношење неке намирнице могу се јавити нежељене реакције које могу бити изазване имунолошким механизмом (нутритивне алергије) или неимуниолошким механизмом (интолеранција на храну).
Ове неимунолошке (псеудоалергијске реакције) где изостаје реакција стварања антитела на храну која делује као антиген могу настати услед различитих узрока. Посто је тешко идентификовати узрок настанка ових поремећаја користи се термин интолеранција на храну, као широк појам који подразумева нежељене реакције на храну. Узрок може бити:
1) недостатка ензима (нпр. лактазе па особама са таквим поремећајем смета млеко и млечни производи, што се манифестује грчевима, гасовима, диарејом); 2)
2) присуство микроорганизама, тј бактерија и њихових токсина у намирницама,
3) услед присуства природне супстанце у храни као сто је хистамин (у сиру, вину, риби, нарочито туњевини, што изазива симптоме сличне алергији који се означавају као хистаминска токсичост,
4) реакције на адитиве (супстанце додате храни да се побољша укус, боја или заустави раст микроорганизама),
5) психолошке реакције, запаљења појединих органа система за варење.
6) Психички чиниоци
Алергија на храну-нутритивна алергија
Који су намирнице најчешћи узроцници који доводе до алергијских реакција?
Протеини јајета (беланце), млеко, соја, риба, кромпир, купус, висње, јагоде, брескве, кикирики, брашно.
Нутритивни алерген је фрагмент хране, најчесце протеин који није довољно сварен под дејством сокова за варење или добро кулинарски обрађен и као резултат тога он пролази кроз цревну слузокожу, улази у крв, а затим у органе изазивајући алергију.При првом контакту са неком намирницом не долази до алергијске реакције. Она тада бива препозната од стране имуног система као страна материја-антиген и на њу се тада створе антитела. Тек при поновном уношењу те исте намирнице може да се покрене алергијска реакција. Тада долази до реакције Аг (унете намирнице по другуи пут ) и Ат (створених при првом уносу те супстанце). Тада се особађају супстанце као што је хистамин из мастоцита које оштећују ткива и дају симптоме алергије.Мастоцити се налазе у целом организму, али их највише има у : носу, здрелу, плућима, кожи, централном нервном систему и систему за варење. То је управо и разлог што алергијске реакције на храну не захватају само систем за варење. Ако се тегобе односе на систем за варење говоримо о дигестивној алергији. Она се најчешће испољава као диареја или тегобе са варењем, надимање, грцеви у трбуху. Такође може да се испољи и на слузокожи уста као афтозни стоматитис или црврнило.
На кожи: уртикарија, екцем, ангиоедем, васкулитис (упала капилара).
Респираторни систем: кијавица, бронхитис, отезано дисање, бронхијална астма.
Ако је захваћено више система настаће анафилактички шок (праћен падом крвног притиска).
Централни нервни систем: мигрена, синдром напетости, умора, смањене концентрације и др. недовољно дефинисани знаци. Ако је особа јако осетљива на неки алерген биће захваћен већи број органа алергијском реакцијом. Због оштећења крвних судова они ће пропуштати течност у ткива и смањће се количина циркулишуће крви, што условљава пад крвног притиска и стање шока.
Знаци анафилактичког шока су: свраб по кожи, оток усана, цурење из носа, мучнина, болови у трбуху, повраћ ање, пролив, отежно дисање несвестица, губитак свести и смрт.
Зашто су код деце чесће алергије него код одраслих?
Код деце је систем за варење и имуни систем “незрео”и због тога је смањена концентрација секреторног ИгА у цревним соковима, спорија је перисталтика, смањена количина желудачне киселине и ензима за варење, као и чешће вирусне инфекције које које остећују епител органа за варење и повећавају синтезу ИгЕ антитела која су значајна у настанку алергијских реакција. Код деце која су на мајчином млеку алергијске реакције су мање, не само због тога сто се касније уносе друге намирнице и пружа могућност сазревања органа за варење, већ и због тога сто мајчино млеко садржи ИгА антитела и Т лимфоците који смањују алергијске реакције.
Шта је то укрштена алергијска реакција?
Ако неко има алергију на неку намирницу, доктор це га упозорити да избегава ту намирницу, али и сродне намирнице да би се избегла алергијска реакција. На пример: ако неко даје податак да је алергичан на дагње, тест ће обично показати да особа није алергична само на њих већ и на друге врсте шкољки, па и на ракове такође. Код људи који имају алергију на полен запажено је да често имају алергију на јабуке, диње, лубенице или на мед.
Како се поставља дијагноза алергије на храну?
• Бризљиво се узимају подаци од пацијента постављањем питања.
• Спроводи се елиминациона дијета ( изостављање из употребе намирницу која је сумњива 48 х и прати појаву алергије код пацијента кад је поново узме) Потребан опрез јер алергија мозе бити јака.
• Кожне пробе (скарификациони тест као нпр. Прик тест) Недостатак им је што могу дати лажно позитиван резултат.
• Тест крви (РАСТ и ЕЛИСА) Траже се специфична анти тела класе ИгЕ
• Једноструко или двоструко слепа метода. Даје се инкримисана намирница у виду суве супстанце у облику капсула (не зна пацијент или не зна ни доктор која је намирница у питању, а на основу датих критеријума се процењује алергија)
Како се лечи алергија на храну?
Основ лечења је избацити (елиминисати) дату намирницу из исхране. Мора се водити рачуна о томе да се многе намирнице које изазивају алергију налазе у већим или мањим количинама у другим намирницама, као јаја у кексу, у дресингу за салату или мајонезу, млеко у сладоледу. Код јако алергичних особа и минималне количине унетог алергена могу изазвати тешке, па и по живот опасне алергијске реакције. У лакшим случајевима у обзир долази давање антихистаминика и таблета калцијума који ће ублажити свраб, оток, цурење из носа, кортикостероиди (Деxаметасон, Нирипан) који ће отклонити знаке запаљења, бронходилататори који ће допринети побољшању дисања у случају гушења.
Прим. Др Бранка Константиновић Бировљев, спец. за исхрану

Photo: all-free-download.com

[:]