[:rs]POST KOVID SINDROM[:sr]ПОСТ КОВИД СИНДРОМ[:]
[:rs]
POST KOVID SINDROM
Kako lekari sve više saznaju o kovidu 19, tako postaje jasnije da je u pitanju podmukla bolest. Infekcija ostavlja posledice po ceo organizam, pa se pacijentima sve češće dijagnostikuje “post kovid sindrom”.
Simptomi vezani uz navedeni sindrom nisu naivni – otežavaju svakodnevno funkcionisanje i traju nedeljama. Zanimljivo je da se post kovid 19 sindrom ne događa samo osobama koje su imale teži oblik bolesti, već se često viđa i kod osoba koje su imale blagi oblik.
Mehanizam nastanka dugotrajnih posledica izazvanih virusom SARS-CoV-2 na ljudsko zdravlje i dalje nije sasvim jasan. Logična su razmišljanja da je glavni razlog dugotrajnog trajanja simptoma povezanih s post kovid 19 sindromom zapravo prikrivena infekcija u organizmu koja dovodi do prolongiranog imunološkog odgovora organizma.
Snaga našeg imunološkog sistema je ogromna. U gotovo 95% slučajeva on uspešno pobeđuje SARS-CoV-2, koji, osim u izuzetnim slučajevima, ne uspe proći ni prirodne barijere našeg organizma, poput npr. nosne i usne sluznice. Ali “slomom” prve linije obrane bitka se nastavlja, a organizam aktivira sledeću fazu urođenog (nespecifičnog) imuniteta koju započinju ćelije poput makrofaga i T-limfocita nakon što iz okolnog tkiva ili cirkulacije dođu na mesto infekcije. S druge strane, infekcija virusom uobičajeno rezultuje smrću ćelije i umnožavanjem virusa, a lokalno oslobođeni citokini dodatno aktiviraju još ćelija sa ciljem da se direktno neutrališe virus i uklone ostaci raspadnutih ćelija (fagocitoza). Za optimalno funkcionisanje ovih linija odbrane važni su dobre životne navike, zdrav stil žovota i adekvatan unos svih potrebnih zaštitnih materija (vitamini , minerali) kako bi se „ojačao“imunitet.
Sledeća linija obrane aktivira sistem specifične imunosti s dominantnim mehanizmima stvaranja specifičnih antitela i citotoksičnih limfocita koji treba da nam obezbede brzu i adekvatnu zaštitu pri ponovnom susretu sa virusom u budućnosti.Ovaj nivo odbrane stičemo na dva načima-ako prebolimo inekciju ili vakcinacijom.
Nažalost, reakcija našeg imunološkog sisttema u borbi sa SARS-CoV-2 može postati nekontrolisana i prekomerna što predstavlja glavni činilac pokretanja kaskade promena koje mogu dovesti do sistemskog multiorganskog oštećenja i smrtnog ishoda.Najveći broj obolelih ipak uspešno savlada infekciju ali, na žalost , veliki broj njih ima izvesne posledice u vidu progresivnog oštećenja različitih organa a i zvestan broj ima simptome i znakove tzv. post kovid sindroma koji značajno utiču na kvalitet života.
Razumevanje niza simptoma vezanih uz post kovid 19 sindrom nemoguće je bez poznavanja uticaja virusa SARS-CoV-2 na male krvne sudove i na procese zgrušavanja krvi. Cela kaskada procesa vezanih uz navedeno dovodi do poremećaja mikrocirkulacije praktično svih organa, a u najdramatičnijim slučajevima do ispoljavanja plućne embolije ili moždanog udara.
Najčešći simptomi koji se pojavljuju kod pacijenata nakon preležane tzv.blage i umereno teške akutne faze kovida 19 koji se najčešće viđa u populaciji mladih odraslih osoba u koje spadaju i studenti, uključuju dugotrajan gubitak ili izmenjenost čula ukusa i mirisa, hroničan umor, malaksalost, nedostatak vazduha,bol ili stezanje u grudima, lupanje srca,poremećaj pamćenja i koncentracije, noćno znojenje, bolove u mišićima i zglobovima, glavobolje.
Rezultati studije iz Italije su pokazali da je dva meseca nakon prvih simptoma kovida 19 svega 12,6 % osoba bilo bez ikakvih simptoma, 32 % ispitanika imalo je jedan do dva simptoma, dok je njih 55 % bilo s tri i više simptoma. Autori studije kao najčešće simptome navode opštu slabost koja se javljala kod 53,1 % ispitanika, subjektivni osećaj nedostatka vazduha (dispneja) u 43,4 % ispitanika, bol u zglobovima u 27,3 %, dok je bol u grudima postojao kod 21,7 % ispitanika.
Najčešći simptomi koji se primećuju kod osoba koje su preležale kovid 19 vezani su za disajni sistem, a manifestiraju se kao subjektivni osećaj otežanog disanja, boli u grudima ili suvog kašlja, iako se standardnim dijagnostičkim procedurama ne nalazi poremećaj strukture ili funkcije pluća.
Uticaj SARS-CoV-2 na na srce je predmet je brojnih rasprava, posebno vezanih uz povratak sportista na sportske terene nakon preležanog kovida 19. Radeći detaljne kardiovaskularne preglede kao i magnetsku rezonancu sportista tri nedelje nakon pojave simptoma kovida 19, autori jedne studije su zaključili da znakovi akutne upale miokarda (miokarditis) postoje kod kod svega 1,4 % sportista . Ranije objavljivani rezultati magnetske rezonancije srca mlađih sportista koji su preboleli kovid 19 u suprotnosti su s upravo navedenim rezultatima, a autori tog članaka su utvrdili da u gotovo 40 % njihovih ispitanika postoji kardiološko oštećenje, najčešće perikarditis (upala ovojnice koja oblaže srčani mišić).Simptomi perikarditisa obično se manifestuju kao bol ili stezanje u grudima, koja se može pogoršavati pri dubokom disanju, što je zapravo jedan od opisanih simptoma post kovid 19 sindroma.
S druge strane neurološki simptomi (glavobolja,nesanica, znojenje, poremećaj funkcije kranijalnih nerava,poremećaji pamćenja, pažnje, percepcije konvulzije, paraliza itd.) imaju takođe veliku učestalost i predstavljaju značajan problem kod osoba koje su prebolele kovid 19. Nedavno objavljen rad koji je analizirao mlađu populaciju osoba koje su prebolele infekciju utvrdio je da 78% pacijenata čak tri meseca nakon što su izišli iz akutne faze bolesti ima blage kognitivne poteškoće uključujući deficite pamćenja, pažnje, percepcije, itd.Učestalost pojave i širok dijapazon neuroloških simptoma sve češće se opisuju kao poseban entitet- neurološki post kovid sindrom.
Uz navedeno, primećena su brojna stanja iz domene psihijatrije poput demencijama sličnih sindroma, anksioznosti, depresije, PTSP-a.
Zbog navedenog brojni zdravstveni sistemi širom sveta počeli su da formiraju multidisciplinarne timove stručnjaka koji će brinuti o bolesnicima s post kovid 19 sindromom i tako im omogućiti celovit dijagnostički pristup , pravovremenu prevenciju komplikacija i optimalno lečenje.
[:sr]
ПОСТ КОВИД СИНДРОМ
Како лекари све више сазнају о ковиду 19, тако постаје јасније да је у питању подмукла болест. Инфекција оставља последице по цео организам, па се пацијентима све чешће дијагностикује “пост ковид синдром”.
Симптоми везани уз наведени синдром нису наивни – отежавају свакодневно функционисање и трају недељама. Занимљиво је да се пост ковид 19 синдром не догађа само особама које су имале тежи облик болести, већ се често виђа и код особа које су имале благи облик.
Механизам настанка дуготрајних последица изазваних вирусом САРС-ЦоВ-2 на људско здравље и даље није сасвим јасан. Логична су размишљања да је главни разлог дуготрајног трајања симптома повезаних с пост ковид 19 синдромом заправо прикривена инфекција у организму која доводи до пролонгираног имунолошког одговора организма.
Снага нашег имунолошког система је огромна. У готово 95% случајева он успешно побеђује САРС-ЦоВ-2, који, осим у изузетним случајевима, не успе проћи ни природне баријере нашег организма, попут нпр. носне и усне слузнице. Али “сломом” прве линије обране битка се наставља, а организам активира следећу фазу урођеног (неспецифичног) имунитета коју започињу ћелије попут макрофага и Т-лимфоцита након што из околног ткива или циркулације дођу на место инфекције. С друге стране, инфекција вирусом уобичајено резултује смрћу ћелије и умножавањем вируса, а локално ослобођени цитокини додатно активирају још ћелија са циљем да се директно неутралише вирус и уклоне остаци распаднутих ћелија (фагоцитоза). За оптимално функционисање ових линија одбране важни су добре животне навике, здрав стил жовота и адекватан унос свих потребних заштитних материја (витамини , минерали) како би се „ојачао“имунитет.
Следећа линија обране активира систем специфичне имуности с доминантним механизмима стварања специфичних антитела и цитотоксичних лимфоцита који треба да нам обезбеде брзу и адекватну заштиту при поновном сусрету са вирусом у будућности.Овај ниво одбране стичемо на два начима-ако преболимо инекцију или вакцинацијом.
Нажалост, реакција нашег имунолошког систтема у борби са САРС-ЦоВ-2 може постати неконтролисана и прекомерна што представља главни чинилац покретања каскаде промена које могу довести до системског мултиорганског оштећења и смртног исхода.Највећи број оболелих ипак успешно савлада инфекцију али, на жалост , велики број њих има извесне последице у виду прогресивног оштећења различитих органа а и звестан број има симптоме и знакове тзв. пост ковид синдрома који значајно утичу на квалитет живота.
Разумевање низа симптома везаних уз пост ковид 19 синдром немогуће је без познавања утицаја вируса САРС-ЦоВ-2 на мале крвне судове и на процесе згрушавања крви. Цела каскада процеса везаних уз наведено доводи до поремећаја микроциркулације практично свих органа, а у најдраматичнијим случајевима до испољавања плућне емболије или можданог удара.
Најчешћи симптоми који се појављују код пацијената након прележане тзв.благе и умерено тешке акутне фазе ковида 19 који се најчешће виђа у популацији младих одраслих особа у које спадају и студенти, укључују дуготрајан губитак или измењеност чула укуса и мириса, хроничан умор, малаксалост, недостатак ваздуха,бол или стезање у грудима, лупање срца,поремећај памћења и концентрације, ноћно знојење, болове у мишићима и зглобовима, главобоље.
Резултати студије из Италије су показали да је два месеца након првих симптома ковида 19 свега 12,6 % особа било без икаквих симптома, 32 % испитаника имало је један до два симптома, док је њих 55 % било с три и више симптома. Аутори студије као најчешће симптоме наводе општу слабост која се јављала код 53,1 % испитаника, субјективни осећај недостатка ваздуха (диспнеја) у 43,4 % испитаника, бол у зглобовима у 27,3 %, док је бол у грудима постојао код 21,7 % испитаника.
Најчешћи симптоми који се примећују код особа које су прележале ковид 19 везани су за дисајни систем, а манифестирају се као субјективни осећај отежаног дисања, боли у грудима или сувог кашља, иако се стандардним дијагностичким процедурама не налази поремећај структуре или функције плућа.
Утицај САРС-ЦоВ-2 на на срце је предмет је бројних расправа, посебно везаних уз повратак спортиста на спортске терене након прележаног ковида 19. Радећи детаљне кардиоваскуларне прегледе као и магнетску резонанцу спортиста три недеље након појаве симптома ковида 19, аутори једне студије су закључили да знакови акутне упале миокарда (миокардитис) постоје код код свега 1,4 % спортиста . Раније објављивани резултати магнетске резонанције срца млађих спортиста који су преболели ковид 19 у супротности су с управо наведеним резултатима, а аутори тог чланака су утврдили да у готово 40 % њихових испитаника постоји кардиолошко оштећење, најчешће перикардитис (упала овојнице која облаже срчани мишић).Симптоми перикардитиса обично се манифестују као бол или стезање у грудима, која се може погоршавати при дубоком дисању, што је заправо један од описаних симптома пост ковид 19 синдрома.
С друге стране неуролошки симптоми (главобоља,несаница, знојење, поремећај функције кранијалних нерава,поремећаји памћења, пажње, перцепције конвулзије, парализа итд.) имају такође велику учесталост и представљају значајан проблем код особа које су преболеле ковид 19. Недавно објављен рад који је анализирао млађу популацију особа које су преболеле инфекцију утврдио је да 78% пацијената чак три месеца након што су изишли из акутне фазе болести има благе когнитивне потешкоће укључујући дефиците памћења, пажње, перцепције, итд.Учесталост појаве и широк дијапазон неуролошких симптома све чешће се описују као посебан ентитет- неуролошки пост ковид синдром.
Уз наведено, примећена су бројна стања из домене психијатрије попут деменцијама сличних синдрома, анксиозности, депресије, ПТСП-а.
Због наведеног бројни здравствени системи широм света почели су да формирају мултидисциплинарне тимове стручњака који ће бринути о болесницима с пост ковид 19 синдромом и тако им омогућити целовит дијагностички приступ , правовремену превенцију компликација и оптимално лечење.
[:]